Милатовић инсистира да је главни циљ премијера био да обезбиједи супер-већину у парламенту како би се откључале реформе правосуђа.
„Kао председник био сам веома јасан од избора да остају три спољнополитичка циља: кредибилније чланство у НАТО-у, 100% усклађеност са спољном политиком ЕУ, укључујући санкционисање Русије и независност Kосова, и добросуседски односи, укључујући Србију и Kосово. То су принципи које очекујем од нове владе.”
Говорећи о ЕУ интеграцијама, Милатовић тврди да ЕУ може показати своју обновљену посвећеност принципу проширења тако што ће у року од пет година примити свог „најдужег“ кандидата, Црну Гору, рекао је он.
„Наше чланство би била прича о више од Црне Горе. То би показало земљама приступницама да се пут реформи исплати“, рекао је Јаков Милатовић у интервјуу за Гардијан
Уочи посете Лондону ове недеље, током које се очекује да се састане са краљем Чарлсом и министром спољних послова Велике Британије Џејмсом Kлеверлијем, Милатовиц́ је рекао да је проширење потребно да би се повратио политички дух, а не да се сведе на техничку вежбу.
„Цео процес ЕУ у последњих 10 година постао је веома технички и од великог проширења на исток 2004. године изгубио је политичку димензију“, рекао је он.
Тврди и да је руска агресија на Украјину деловала као позив на буђење у Бриселу и другим европским пријестоницама да приступање мора да буде геополитички аспект. Очигледно, додаје оно задржава техничку димензију, али наше чланство би показало скептичној јавности да је проширење још увек живо и да није само питање елита.
Милатовић је такође нагласио да се прозападна оријентација Црне Горе неће променити иако је премијер, Милатовићев савезник, био приморан на савез са просрпском странком да формира владу после парламентарних избора на лето. Он је обец́ао „100% усклађеност са спољном политиком ЕУ“ и „веродостојније“ чланство у НАТО-у.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Описујући себе као реалисту, он је рекао да је предвидио временски распоред према којем ће земље чланице ЕУ ратификовати чланство Црне Горе 2027. године, што ће довести до пуноправног чланства 2028. године.
Постигнут је витални напредак по питању темељног питања реформе правосуђа, рекао је он, што је довело до уклањања, а понекад и хапшења „прљавих људи“ у правосуђу повезаних са организованим криминалом. Он је, међутим, признао да недостаје политички консензус о томе ко треба да попуни упражњена места, укључујуц́и и мјесто врховног државног тужиоца, које је празно од јуна прошле године.
Милатовић је рекао да ће његово руководство имати нулту толеранцију на корупцију и да ће нова парламентарна већина довести до именовања судија до краја ове године.
„Побољшања владавине права била би „масовни сигнал да земља напредује“, мишљења је Милатовић.
Гардијан пише да је део моментума од Милатовићевог избора нестао због неспособности мандатара Милојка Спајића да формира Владу.
Спајић је, пише британски лист, одбацио коалицију са ДПС-ом, али са 18 политичких партија које су добиле мандате, није успио да формира већинску владу и прошле седмице је на крају формирао савез који је омогућио пут до власти, како наводе, „просрпској коалицији“. Његова одлука довела је до жестоких критика америчког амбасадора у Црној Гори Џуди Рајсинг Рајнке, која је рекла да би ометала про-ЕУ аспирације Црне Горе ако би се формирала влада која би укључивала странке које су се активно супротстављале „евроатлантским вредностима“.
Извор: Борба
