Прва политичка жртва рата у Украјини пала је у Америци, и то у Конгресу. Представнички дом изгласао је смену свог председавајућег, републиканца Кевина Макартија на иницијативу његовог страначког колеге Мета Геца. Гласање с 216 гласова за према 210 против довело је до историјског тренутка – дом је сменио свог лидера, при чему је осам републиканаца и 208 демократа гласало за смену Макартија.
Инсистирајући да је Америка потрошила превише новца на рат Украјине против Русије, Гец је поднео захтев да председавајући представничког дома напусти положај јер је подржавао Бајденову политику помоћи Украјини. Никада нико у Конгресу пре Макартија није смењен на захтев својих колега, тако да он исписује историју – не нужно на начин какав је прижељкивао, већ онако како су замислили конгресмен Гец и његови страначки истомишљеници, који су тако спречили одобравање шест милијарди долара за финансирање Кијева. Гец се опростио од колеге рекавши да је добра ствар то што имају и бољег председавајућег. Макарти је у опроштајном говору истакао да се не каје што се залагао за политику владе и што је служио америчком народу. Гец има друкчију ретроспективу, која се своди на то да Макарти није држао реч, јер је прекршио договор постигнут у јануару о начину на који ће републиканци радити. Подсетио је да САД дугују 33 трилиона долара, да је годишњи дефицит 2,2 трилиона долара и да ће дедоларизација на глобалном нивоу сломити радничку класу Америке.
Макарти је негирао Гецове оптужбе да је склопио „тајни договор” с Бајденом како би Представнички дом гласао о помоћи Украјини. Како је рекао, желео је само више информација од Бајденове администрације.
Тако је кулминирао рат међу републиканцима у Доњем дому – онима који су били за Макартијеву смену и онима који су били против ње. Све је ескалирало током викенда, кад је Макарти, уз подршку демократа, добио неопходан број гласова за усвајање нацрта закона о финансирању владиних агенција. Разлог за опозив био је управо компромис постигнут с Демократама одлуком о привременом финансирању до средине новембра, чиме је спречена блокада владе. Радикална републиканска група одбацује овај компромис, захтева оштре мере штедње и прекид помоћи Кијеву у садашњем облику. У тим околностима изгласана је смена председника дома са 216 гласова за и 210 против, што је исход који рефлектује дубоку поларизацију у Конгресу и жестоку борбу за власт међу републиканцима, али и покреће питања о томе ко би могао да добије подршку да убудуће управља домом и очигледно све непослушнијом већином.
Макарти је конгресмена Патрика Макхенрија, републиканца из Северне Каролине, одредио за вршиоца дужности председника док се не изабере нови челник Представничког дома, иначе по утицају трећа личност у САД. Макарти је отишао и неће се опет кандидовати, али се још дуго неће склонити с новинских стубаца, јер се медији увелико баве оптужбама да је с демократама сковао тајни договор о помоћи Украјини. Гец, који је још од јануара прозивао Макартија, тврди да је он с Бајденом тајно „шуровао”, а шеф Беле куће у недељу је нагласио да нема препрека даљим акцијама. Макарти ове наводе негира и оптужује Геца да спроводи личну освету јер је био предмет етичке истраге о недоличном сексуалном понашању и употреби дрога.
Из Беле куће уверавају да, без обзира на то шта се дешава у Представничком дому, целокупно његово руководство подржава наставак помоћи Украјини. Тврде и да су „украјински скептици” гласни, али малобројни. Међутим, одлука да се не подржи нови пакет финансирања Кијева озбиљан је ударац за Володимира Зеленског, који је у септембру ишао у Вашингтон да моли Конгрес да настави да подржава Украјину. Да је ударац озбиљан говори и то да је Бајден, док његова администрација понавља како је све у реду, иако је Пентагон забринут због све мање расположивих ресурса, сазвао прекјуче састанак с европским савезницима, с немачким канцеларом Олафом Шолцом на челу, да их увери у чврст положај САД у вези с украјинским ратом.
Бајден је и током викенда, док се Конгрес спремао да блокира нови пакет од шест милијарди долара помоћи Зеленском, тврдио да подршка неће бити прекинута ни под каквим околностима и да ће на крају обезбедити још већу помоћ Украјини. Свакако, заокрет у Конгресу слаби западну кохезију и радује сигурно бар једног светског лидера – Владимира Путина. После Мађарске и размимоилажења између Варшаве и Кијева због најаве пољског премијера Матеуша Моравјецког да ће његова земља обуставити испоруке оружја, и нови премијер Словачке Роберт Фицо жели да обустави помоћ Украјини.
САД сада пливају у мутним водама и ово су тренуци када се могу десити опасне ствари. Остаје нејасно не само да ли ће следеће седмице бити већине за избор новог председника Конгреса, већ и како ће на дуже стазе тећи америчко учешће у украјинском рату. До сада загарантована средства довољна су за још неколико седмица, а Бајдену је за даље неопходан Представнички дом, док је све више републиканаца који не подржавају додатно слање новца Зеленском. Ту је и неизвесност америчких председничких избора 2024. Републиканци су све гласнији у ставу да је политика администрације да се „брани од инвазије преко туђе границе док би војне ресурсе требало искористити да се спречи инвазија на своју јужну границу”, мислећи на кризу на међи с Мексиком због поновног масовног доласка миграната који покушавају да уђу у САД.
БРИТАНЦИ ИМ ДАЛИ ГАРАНЦИЈЕ? Приштина неће да преговара док се Србији не уведу санкције под ознаком "хитно"
Извор: Политика.рс
