Да стрпљења понестаје, а са њим и јединствене политике, прво се видело на примеру Европске Уније која је све даље од консензуса. Показали су то прошлонедељни избори у Словачкој, који су на политичку сцену вратили бившег премијера Роберта Фицоа, који је пре 5 година морао да се повуче са функције након убиства истраживачког новинара Јана Куцијака и његове веренице. Лидер који у западним круговима важи за проруски оријентисаног, своју кампању засновао је на тврдњи да грађани Словачке имају веће проблеме од Украјине, а његово прво обећање односило се на прекид војне подршке Кијеву

“Да имам част да формирам следец́у владу и постанем премијер, мало бих затровао ваздух у ЕУ. На сваком састанку Европског савета бих питао: Зашто забога, причамо само о томе колико ц́емо муниције послати у Украјину, које тенкове ц́емо послати, колико милијарди ц́емо потрошити на још наоружања? Друго, питање антируских санкција… Хајде да се мало послужимо здравим разумом. Можда су неке санкције нашкодиле Русији, али чињеница је да руска економија расте, а европска привреда иде у рецесију”, поручио је бивши , а можда и будући словачки премијер.

Погоди ко се вратио?

Питање подношљивости економских последица рата, постављају и друге чланице Европске уније. Међу првима, од почетка, Мађарска, чији је премијер Виктор Орбан одмах честитао победнику.

"Погоди ко се вратио? Увек је било добро радити са патриотом" написао је на “X” мрежи Орбан који је, судећи према анкетама, све пожељнији партнер Словачке.

Пред Робертом Фицоом је сада задатак да пронађе коалиционе партнере и ако у томе буде успешан, Словачка би могла озбиљно да уздрма већ начет проукрајински савез. У анализама иностраних медија, преовлађује став да би држава која је важила за једну од најстабилнијих савезница Украјине, могла да постане још један партнер Русије, а тиме и тачка раздора унутар западног савеза. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић тврди међутим да су такве прогнозе неутемељене, као и оптужбе на рачун проруске оријентације победника словачких избора.

“Роберт Фицо није никакав проруски кандидат. Он не ставља на прво место сукоб у Украјини, јер то доживљава као америчко-руску, па и америчко-кинеску борбу за гобални утицај. Фицо пре свега прича о интересима саме Словачке и пребацује тежиште на то , уместо да оно буде на интересима Америке, а то је стављање ЕУ и европских држава у функцију сопствене гополитике. Он сигурно неће ући у зону конфронтацие са званичним Бриселом или Америком, али ће све оно што је у домену словачке аутономне одлуке, преусмерити ка јачању привреде. И неће превелике ресурсе давати за Украјину. Наравно, ако формира владу”, објашњава Анђелковић.

Па ипак, пукотине у савезништву постоје. Видело се то већ у првим месецима рата, које су обележиле несугласице око санкција Русији, потом око квота за увоз украјинског жита, а сада и у погледу војне помоћи Кијеву. И ту је порука Роберта Фицоа јасна.

“Мир је једино решење. Одбијам да будем критикован и етикетиран као ратни хушкач само зато што причам о миру, док се они који подржавају рат и убијање називају мировним активистима. Нец́емо послати ниједан метак у Украјину из државних залиха”.

Националне политике на првом месту

Војној помоћи Украјини противи се и Пољска. И не само војној. Иако далеко од било каквог савезништва са Русијом, Пољска је још једна чланица EU која је све већа претња јединственој проукрајинској политици. Уочи парламентарних избора у тој Централноевропској држави, међу доминантним темама је питање подршке Украјини, коју председник Анџеј Дуда описује као дављеника који угрожава своје спасиоце.

“Свако ко је искусио спасавање дављеника, зна колико је то опасно, јер вас он повлачи у дубину. У страху, он добија незамисливу снагу и повлачи са собом спасиоца. Кажу да се дављеник хвата за сламку и то је ситуација са Украјином. Морамо да делујемо на начин који ће нас заштитити. Дакле морамо да гледамо наш интерес”, категоричан је председник Пољске, која је такође пред парламентраним изборима и која је током кампање Украјину истакла као важну предизборну тему.

Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023

Европа је почетком седмице покушала да ублажи најновије поруке нејединства. Министри спољних послова држава чланица, по први пут су се састали ван граница ЕУ - у Кијеву, одакле је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ обећао наставак подршке.

“Предложио сам нови билатерални вишегодишњи оквир европског мировног инструмента, са до 5 милијарди евра за наредну годину. Надам се да ћемо постићи договор пре краја године, до када се чланице морају усагласити о ревизији вишегодишњег финансијског оквира споразума. Такође радимо на јачењу европске и украјинске одбрамбене индустрије. И наравно, најјача сигурносна обавеза коју можемо дати Украјини је чланство у EU”, поручио је Борељ из Кијева .

Има ли Европа довољно снаге да заустави ерозију заједничке политике?

“Као што је састанак европских лидера у Кјеву порука да ће они остати уз Украјину, тако је и гласање у многим еврпским земљама порука европској политичкој елити али и Украјини, да су грађани незадовољни. Ипак, ни једна ни друга ствар неће изазвати брзу промену политике. Нити ће EU бити вше уз Украјину зато што су министри отишли у Кијев, нити гласање у Словачкој, или претходно у Мађарској, показује да ће доћи до неког драстичног отклона, али све то указује на пулс бирача. Битно је да они плаћају цех, да су им енергенти скупи, да је велики број земаља ушао у рецесију. Све то је последица великог напрезања да би се подржала Украјина, док већина Европљана схвата да то није њихов рат. Грађани схватају да се одричу за нешто што им неће користити. Зашто би Словаци плаћали скупље енергенте и зашто би им пропала аутоиндустрија, да би Американци задржали доминантан положај у свету? То многи мисле и у Пољској, ма колико имали историјски антагонизам према Русији. То незадовољство сигурно ће се одразити на ублажавање екстремно проукрајинске политике, односно на давања у наредним месецима, ко год били актери на политичкој сцени”, објашњава Драгомир Анђелковић

С друге стране Атлантика

За Европу је посебна главобоља и то, што своју одбрамбену, али и спољну политику везује за САД. А са те стране Атлантика, Украјина је почетком месеца такође остала без подршке. Јер, као и у Европи, и у Сједињеним Државама је рат постао доминантно поље унутрашње политичке борбе. Расправа о буџету савезне владе, показала је све мање разумевања за украјинске ратне потребе. То неслагање, умало је Американце коштало привременог затварања владе, а све због неслагања Конгреса између две верзије буџета - са и без фонда за Украјину.

Питали смо Драгомира Анђелковића како се дешавања у Сједињеним Државама, нарочито у изборној години, пресликавају на политичка кретања у Евтопи, али и у НАТО алијанси

“НАТО је створен као одбрамбени савез, тако да не видим зашто би био забринут што у једном рату који је у суштини посредна западна агресија против Русије, многи нису спремни да учествују максимално, него само онолико колико их Американци натерају. Колико су Американци спремни да притисну савезнике, они их прате. Како се буду ближили сопственим изборима, и како буде расла могућност да дође до политичких заокрета, мање ће бити притисака на њихове клијенте из Европе да прате ту политику. Ништа то није ново. НАТО ће наставити да постоји и биће оно што је и до сада био – клуб који подржава Америку. Она је примарна, сви остали су секундарни”.

Све ово, иде на руку Москви, која, како верују стране дипломате, управо рачуна на слабљење антируске коалиције и њене подршке Украјини, која ће на крају натерати Кијев да седне за преговарачки сто. Томе у прилог говори и запажање иностраних извештача, са недавног заседања Генералне скупштине UN, на којем Украјина није била на врху дневног реда, нити су обраћања Володимира Зеленског била пропраћена са истом пажњом као раније. Иако је Русија у последњим обраћањима европских и америчких политичких лидера упозорена да не рачуна на “замор” западних савезника, он је стигао.

О великом инциденту у Црном мору прочитајте ОВДЕ.

Извор: РТВ