Пише: Миодраг Миликић

Успешна офанзива Хамаса и продор на израелски територију само показују многе недостатке и рањивост израелске војске која се котира међу најбоље обученим оружаним снагама света. Наравно, нико није 100 посто непобедив, али ратни сукоби у целом свету у последњих десет година показују да су пали митови о разним оружаним снагама и њиховој моћи која је теоретски представљена светској јавности. Пракса је показала све супротно теоретским тврдњама.

Овде се не ради само о појединачним земљама, већ и о великим војним савезима као што је НАТО, али хајде да погледамо примере рада армија које су у свету представљене као најмоћније.

ПВО и ПРО системи не могу да одбране земљу од напада, свака одбрана је бушна

Узећемо за пример три најефикаснија ПВО система: израелска Гвоздена купола, амерички Патриот и руски С-400. Уз батерије ових ракетних система ПВО иду и радарски системи, који иницирају рад ПВО и ПРО система.

Последњи ракетни напади Хамаса на Израел су срушили мит о непробојности Гвоздене куполе, те су ракете из Појаса Газе погодини и Главни град Израела Тел Авив.

Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023

Амерички систем Патриот је апсолутни шампион у неефикасности, с обзиром да га користи већи део чланица НАТО, као и економски савезници САД на Блиском Истоку. Најбољи пример неефикасности овог система је прошлогодишњи напад Јеменских Хута ракетама Бадр2 на саудијска нафтна постројења. Тада је Ријад добио од САД додатне батерије система Патриот због одржавања трке Формуле 1 у Џеди, али су Хути успешно погодили циљеве који су се налазили на само један километар од тркачке стазе.

НАТО је закође показао своју слабост и рањивост када је прошле године дрон из Украјине пао у насељену четврт Загреба, а претходно је прелетео ваздушни простор Румуније и Мађарске. Ради се о совјетској беспилотној летелици Стриж, која је била у наоружању украјинске војске.

Иста беспилотна летелица је задала муке и руској противваздушној одбрани 2022. године, када је погођен војни аеродром Енгелс у Саратовској области. Примера ради, раздаљина између Харкова у Украјини и Саратова у Русији је читавих 870 километара. Ни радарски системи, ни ПВО ракете нису реаговали, а дронови су прелетели толику раздаљину.

Пто се тиче пехова руске ПВО, о томе говоре многи примери напада на Белгородску, Брјанску, Курску, Смоленску, али и Московску област, а неки дронови су стизали и до саме Москве.

На основу наведеног, поставља се питање о ефикасности система ПВО двеју највећих војних сила: Да ли Америка може да се одбрани од руских ракета и да ли Русија може да се одбрани од америчких?

Обавештајне службе су бушне

Светској јавности је израелски Мосад представљен као најефикаснија обавештајна служба, али последњи напади на Израел су показали да су и они заказали у свом раду. Јеврејској држави сигурно није у циљу да допусти нападе оваквих размера и продор на њихову територију, а Мосад није имао никакве податке о плановима и кретању палестинских снага у Појасу Газе, па се и то може сматрати једним од разлога за неуспех Израела.

Западне обавештајне службе, као што су ЦИА, БНД или МИ-6, показују своју ефикасност, али њихови подаци падају у нападима руских, кинеских и других хакера.

Руске обавештајне службе су имале највећи пропуст пре почетка интервенције у Украјини 2022. године. Пре самог уласка руских трупа у Донбас и друге делове Украјине, западни званичници, као што су председник САД Џозеф Бајден, државни секретар САД Ентони Блинкен, немачки канцелар Олаф Шолц и други су упозоравали на намере Русије, док су руски званичници то коментарисали као лаж и измишљотину. На крају се испоставило да су западни политичари били у праву, а нешто касније се испоставило да се естонска обавештајна служба инфилтрирала у руску и дошла до информација о плановима војне интервенције у Украјини.

'’Ма згазиће их за три дана'’

Пример рата у Украјини опет говори о томе да се пракса много разликује од теорије. Још од почетка Руског пролећа 2014. године, многи војни стручњаци су прогнозирали да би Русија могла у кратком временском року да освоји велике делове или целу Украјину. Ток специјалне војне операције говори сасвим супротно.

Руска војска се суочила са добро обученом и наоружаном украјинском војском, коју је Запад припремио за овај сценарио.

Сетимо се само да је руска војска заузела насеља у Кијевској области у почетку, али да су брзо били принуђени на повлачење. Исто се догодило и у Черниговској области, али бољи примери су Харковска и Херсонска област.

Ради се о лошој процени ситуације на терену, посебно процене односа становништва према Русији и руској војсци у деловима земље где се прича само на руском језику. Тако су изгубљене заузете територије у Харковској области и град Херсон је препуштен Украјини.

У острашћеној домаћој јавности, чије су мишљење подгревали гости разних ТВ емисија на тему сукоба у Украјини, у почетку је владало мишљење да ће овај сукоб трајати три или седам дана. На крају се испоставило да су све те прогнозе биле нетачне.

Прогнозирање даљег тока и исхода било ког започетог оружаног сукоба је незахвалан посао, јер се често догоде непредвиђени моменти који мењају ситуацију, а још мање је хумано јер се ту ради о животима људи на обе стране.

Морал војске је пресудан

Ма колико непријатељ био наоружан, његова земља била богата, морал војске је фактор који често одлучује победника у биткама. У нашој историји смо имали такве примере од 1912. до 1918. године.

У 21. веку можемо да наведемо пример јеменских Хута, који су упркос нападима коалиције коју предводи пребогата Саудијска Арабија, извојевали победе у многим биткама, а све то захваљујући моралу устаника.

Међународна заједница је уводила санкције Хутима, свака финансијска комуникација са Јеменом је била блокирана, изгладњивани су годинама, али су успели да се одрже у условима у којима би се многи предали.

Извор: Правда