Тачно је да Бахар има пуну самосталност у раду и самим тим највећу одговорност за изглед тима. Може се писати и причати о тактичким и концептуалним грешкама Израелца, анализирати како је и зашто постао предмет критика и подсмеха на друштвеним мрежама, али ако се сезона заврши катастрофално, нико неће причати о томе где је пресинг изгубљен и зашто фудбалери су на погрешној страни.позиције, али би прст кривице био усмерен на оне који су их донели.
Тачније, по речима једног човека – Звездана Терзића. Окружен је сарадницима на озбиљним позицијама, али без његове дозволе не могу да се повлаче кључни потези на Маракани. Као домаћин куће, он сноси највећу одговорност, а ово је тренутак када ће морати нешто да уради.
ОВО ЈЕ ПОЗИВ КОЈИ СЕ НЕ ОДБИЈА! Жан Филип Красо облачи наранџасти дрес
Било би прескупо заменити Бахара, а можда и даље верује да се са њим могу постићи циљеви. Међутим, можда ће морати да удари песницом о сто да покаже Израелцу да је тренутна ситуација далеко алармантнија него што он вероватно мисли. И то би посебно требало да знају играчи.
Терзић и његове колеге мораће да се запитају где су погрешили у састављању тима. Лако су игнорисали фактор јаких личности у свлачионици и на терену. Ова екипа нема вођу, на кога ће да се дере када не иде, као Борјан. Звезда је највећи успех остварила са Владаном Милојевићем и атмосфером у тиму.
Колико тимског духа недостаје тиму најбољи пример је тренутак када Итен провоцира навијаче током прославе гола, а нико не долази да га одгурне, објашњава му да се то не ради. Ту се показује осећај припадности клубу.
За Црвену звезду је било најлепше што тог јулског дана авион са фудбалерима Фиорентине није могао да полети из Италије за Београд. Руководство и стручни штаб преварени су декласирањем екипе окупљеног са плаже, а поједини играчи су сматрали да је потребно само изаћи на терен и уписати победу.
Брза надоградња тима је непотребно напуштена. Звезда се понашала као да је Дркушић једини штопер света, а предуго се чекало на ангажовање шпица после краха договора са Лата Латом. На крају је стигао шериф Ендијаје, који се тек навикава на тим и полако почиње да буде користан.
Прескупо је ово екипи Црвене звезде да има два пораза у осам првенствених кола и да уграби бод на Маракани против Јанг Бојса. Не би било ништа спорно да је то резултат бројних пропуштених шанси у мечу са швајцарским шампионом, али све је било сасвим спонтано и на таласу публике.
Са клупе су дошли и фудбалери чија се годишња зарада креће од 800.000 до милион евра (без бонуса), а једна од тих платних категорија није ни подигнута за загревање. Бахарово је право да не рачуна на Канга, све су то тактичке слободе. Али, седење Габонца на клупи мораће да се плати. И не само његов.
Управа је само делимично успела да очисти публику, свесно је ризиковала да има скупо плаћене играче ван Бахаровог првог плана. И све би то било занемарљиво да су резултати добри, а нису, а притисак није ништа мањи на Терзића него на Израелца.
Јер и он је некоме одговоран…
Извор: Спорт клуб
