Бериша наводи да је некадашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић политизовао до те мере попис да је и свештенство Српске православне цркве назвао разбојницима у црним мантијама, а то, како каже, указује на чињеницу да никоме у региону не одговара број Срба који живи ван граница Србије, у региону.
"То је кључно, не колико има осталих становника, већ колико је Срба у, на пример, Црној Гори. Тамо се према последњем попису 28 одсто грађана изјаснило као Срби, а све процене указују да би тај проценат могао да иде изнад 37 одсто и то не одхговара ни у Црној Гори, нити ће у БиХ, нити на Kосову", наводи Бериша.
Kада је реч о Kосову, како каже Бериша, попис није обављен од 2011. године, а према проценама, тренутно тамо живи око милион становника, од којих је око 120.000 Срба.
"Велики број албанске популације се одрекао држављанства новонастале државе Kосово, а Срба који су остали на Kосову да живе, према проценама, има око 120.000. Та чињеница Аљбину Kуртију не одговара и зато он, откако је дошао на власт помера датум одржавања пописа, а притом је узео од Европске уније 4,8 милиона евра који су били намењени томе да се види колико људи укупно живи на Kосову. Kуртијева је процена да му у овом тренутку то не иде у прилог", сматра Бериша.
Говорећи о броју Срба на Kосову, Бериша каже да их је на северу 40.000 оних који имају право гласа и додаје да је у последњих неколико година наталитет код Срба порастао.
"Може се говорити о 120.000 људи српске националности што ремети Kуртијеву идеју о независности Kосова. Без обзира што он говори да је тај процес завршен, видимо да није и по Резолуцији 1244 и другим документима који говоре да Kосово није независна држава, већ да је под Уставом Србије", каже он.
Бериша сматра да Аљбин Kурти у овом тренутку неће ићи ка одржавању пописа јер, како истиче, не жели да покаже праве податке о броју Срба на Kосову.
Kада је реч о Црној Гори, ту је, сматра, кључно питање због чега се избегава попис. Напомиње да је у Црној Гори претходна влада Дритана Абазовића донела прописе и законе који су били неопходни за то. Указује да ће нова влада Црне Горе на чијем је челу Милојко Спајић морати да промени правац сарадње са Србима у Црној Гори јер је кључно питање однос Срба у региону према Србији и Србије према Србима у региону.
"То не би требало да буде препрека, већ би тај аргумент присуства Срба у региону те земље требале да преокрену и да користе у позитивном смислу, као што смо имали прилике да видимо у критичним тренуцима, на пример, за време ковид епидемије када је нестало хране - председник Србије Александар Вучић је рекао да земље у региону не треба да брину јер оно што има Србија имају и они. Значи, треба супротно да користе присуство српског живља у региону, а не да се плаше. Срби у региону сигурно, уколико се буде утврдило, а утврдиће се њихов тачан број, треба да буду само мост, а не да плаше грађане у тим земљама", каже наш саговорник.
Kада је реч о Албанији, Бериша наводи да у тој земљи попис никада није завршен у правом смислу од Другог светског рата па наовамо, као и да и тамо постоје трвења због броја Срба у Албанији којих има, како каже, у региону општина Тирана, Скадар, Фир, Валона.
Напомиње да је у Албанији друга заједница која је већинска - грчка и каже да се у тој земљи не придаје много важности верским питањима.
Извор: Косово онлајн
