Пише: Татјана Лазаревић, Chevalier de l’Ordre National du Merite
Поштовани г-дине Геро,
Обраћам Вам се у капацитету носиоца Ордена витеза националног реда за заслуге који сте ми Ви лично уручили почетком ове године, као нови амбасадор.
У име француског народа, одали сте поштовање мом професионалном раду и резултатима, на чему сам Вам и данас захвална. Како сам и тада рекла, орден француског народа сам примила свесна одговорности које такво признање носи – да наставим да сведочим истину, борим се за боље разумевање међу људима и да сањам бољи свет.
Као носилац ордена и због ове три свете дужности, имам потребу да Вам јавно укажем на свој лични став – да сте својим поступком измештања надгробног споменика и спомен обележја палим српским војницима 1912 – 1918. у војничком делу српског православног градског гробља у Приштини, прекршили ове вредности, за које и даље верујем да нас пре спајају, него што нас деле, као што то чине у овом тренутку.
Признајете да је француско-немачка церемонија претходних година била „окаљана полемиком у појединим медијима на Косову око присуства споменика којем се одаје почаст српским војницима који су страдали од 1912. до 1918. године“. Констатујете да су Србија и Француска биле савезнице током Првог светског рата. Потом, закључујете да је „ова контроверза била недостојна сећања свих војника – француских, немачких и српских“, укључујући и 18 палих француских припадника КФОР-а. Разочарани сте, даље наводите, тиме што је Ваш гест „погрешно протумачен“ и што је „дало повода за политичку експлоатацију“.
Како да разумем поступак измештања надгробног споменика, и спомена српским војницима неколико метара у страну, односно његово уклањање из кадра камера и фотоапарата услед тога што се то не допада делу косовских медија и јавности, ако то већ није политичка експлоатација? Подилажење једном мејнстриму, а не истини, или макар отварању дискусије о томе шта је истина? Повлачење и подилажење једнонационалном сентименту, са озбиљном претњом од историјских ревизионизама, који су наишли на тако плодно тле на Балкану? Ви чак нисте променили место обележавања, што бих ја и тада могла да протумачим као политичку експлоатацију, већ сте место на којем одајете почаст, прилагодили подобном политичком наративу. Како?
Ни мање, ни више, Ви, први дипломата Француске на Косову, заједно са Вашим немачким колегом, преузели сте улогу домаћина да на српском православном гробљу, како сами признајете, изместите надгробни споменик српским војницима.
Колико је то достојно сећање на савезника који је са преко милион и двеста хиљада жртава – трећином мушке популације, платио заједничку слободу?
Кажете да тела нисте дирали, већ сте споменик „померили само неколико метара даље“. Постављате нови споменик који подсећа на жртву свих француских војника на Косову. Да ли мислите да сте указали поштовање савезничким српским војницима тиме што сте им надземно спомен обележје преместили, а кости им нисте дирали? Да ли је то лекција о истини, ако испод земље леже кости једних, а на земљи се уздиже споменик другима? Да само оно докле нам очни вид сеже је истина, а што не видимо својим очима није? Какву шансу онда слепи имају на овом свету да спознају истину?
Да ли као представник великог европског народа, потомак француске револуције, промотер најфиније дипломатије и људских права, мислите да сте овим Вашим поступком похранили све оно што је било потребно да предузмете за овако осетљив корак, осим што сте консултујући, како наводите, општину Приштина, испоштовали само техничку процедуру?
Шта су Вам, пре измештања споменика казале породице палих српских војника? Да ли Вам је и шта Вам је казала Епархија рашко-призренска СПЦ, као де факто и најутицајнија заједница Срба на Косову, а са којом имате контакте, и чији свештеници врше верске обреде на овом гробљу? Шта Вам је казала преостала српска заједница на Косову? Цивилно друштво Косова? На крају, шта су Вам казала удружења француских ратних ветерана, удружења француско-српских пријатељстава? Интелектуалци? Академска заједница? Српско особље Ваше амбасаде? Да ли Вам је било тешко да донесете овакву одлуку?
Истовремено изражавам жаљење што нисте макар од мене затражили мишљење. Рекла бих Вам сасвим сигурно да то не чините и размотрила бих са Вама ваше забринутости. Рекла бих Вам да је овде код нас – код Срба, Албанаца, Бошњака и других народа, дипломатски ризичан потез да било ко, а камоли амбасадор стране земље, преуређује гробље, ма чије год оно било, макар и народа који се на том гробљу више и не сахрањује. Наша заједничка горка прошлост, због које се још увек нисмо помирили, нити опростили једни другима, нити затражили опроштаје, додатно чини наша гробља осетљивим местима. Рекла бих Вам да Ваш гест није само повређивање српских жртава, њихових породица и осећања народа којем припадам, већ нови ударац за преко потребно разумевање, комуникацију, суживот и поверење.
Снажна је порука помирења коју немачка и француска амбасада годинама уназад шаљу са овог гробља као бивши љути непријатељи током историје. Да ли сте баш овогодишњом новом сликом, без споменика српским војницима у кадру, допринели помирењу српског и албанског народа, чему тежите? Да ли ћемо након оваквог дела моћи и даље да сањамо да ћемо једнога дана, уз вашу помоћ, ми Срби и Албанци, баш као Французи и Немци, заједнички одати почаст жртвама и друге стране? Како ћемо разумети Ваш гест?
Можда сте овим, популистичким, и вероваћу – несмотреним потезом, унапредили односе са влашћу, могуће и са већински албанским народом, даље ојачали немачко-француско пријатељство. Сасвим сигурно нисте унапредили односе са српском заједницом, оних можда 4-6 преосталих процената који треба да допринесу мултиетничком Косову каквим га званично признајете.
За будућу нормализацију односа посебно је забрињавајуће када лидери и шампиони светске дипломатије прибегну линији мањег отпора. Од њих се очекује да у тешким временима буду наш глас истине, чувари људских права и слобода, племенита снага која штити слабијег.
На крају изражавам најдубљу наду да ће ме Ваши будући поступци уверити да треба да задржим Орден великог француског народа.
Извор: kossev.info
