Чини се да Нетањаху такође пркоси сигналу Бајденове администрације да, ако Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) успеју да победе Хамас, Израел треба да дозволи палестинским властима да преузму узде.
Међутим, неки стручњаци сматрају да иза жеље Тел Авива да надгледа регион заправо није демилитаризација појаса Газе, већ неискоришћено гасно поље под називом „Газа марина“.
Шта је „Марин у Гази“?
„Газа Марине“ је поље природног гаса које се налази 36 километара (22 миље) од обале појаса Газе на дубини од 610 метара. Процењује се да садржи 32 милијарде кубних метара природног гаса, а допуњено је мањим пољем које садржи приближно три милијарде кубних метара гаса, у близини палестинских и израелских територијалних вода.
Ово поље је открио Бритиш гас 1999. године, након што је палестинским властима дао лиценцу на 25 година приобалном појасу Газе.
Ова лиценца је компанији дала не само права истраживања, већ и право да развија сва откривена поља и инсталира потребну инфраструктуру. Док је „Бритиш гас” узео 90 одсто удела у лиценци, осталих 10 одсто купио је „Консолидовани контракторс компани” (ЦЦЦ), грађевински гигант са Блиског истока.
Међутим, пројекат је од самог почетка био заробљен у контроверзама. Према америчком социологу и писцу Мајклу Херману Шварцу, Тел Авив је тада инсистирао на томе да Израел треба да контролише палестинске приходе од гаса како их не би користили „за терор“. Овим је споразум из Осла званично осуђен на пропаст.
У међувремену, у септембру 2000. године, истакнути палестински лидер Јасер Арафат хвалио је маринце у Гази као „божји дар“ Палестинцима, тврдећи да ће то „пружити чврст темељ за нашу економију, за успостављање независне државе са светим Јерусалимом као главним градом“. ."
Арафатова изјава је уследила на почетку Друге интифаде, која је избила после неуспелог самита у Кемп Дејвиду између председника САД Била Клинтона, израелског премијера Ехуда Барака и председавајућег Палестинске управе.
Израелско-палестинска непријатељства су трајала око пет година и заустављена су самитом у Шарм ел Шеику 2005. године, где су нови палестински лидер Махмуд Абас и израелски премијер Ариел Шарон предузели одлучне кораке за деескалацију.
У наредним годинама, Појас Газе је доживео повлачење израелских војних снага 2005. године, успон Хамасовог политичког крила и протеривање Фатаха из Палестине 2007. године. Као одговор на Хамасово преузимање, Египат и Израел увели су блокаду појаса који је разорио његову економију.
У децембру 2008. нови сукоб потресао је појас, познат као "Операција ливено олово" или "Масакр у Гази", између Израелских одбрамбених снага (ИДФ) и "Хамаса". Непријатељства су завршена 18. јануара 2009. Међутим, сукоби између Израела и Хамаса су настављени од тада. Укупно, од 2005. Хамас и Израел су водили пет ратова, од којих је последњи почео у октобру.
Током свих ових година „Марин Газе” је остао неискоришћен и неразвијен, а Тел Авив је спречио истраживања под изговором да ће богатство природног гаса искористити „Хамас” и друге палестинске побуњеничке групе у својој борби против Израела.
Западни корпус је изгубио стрпљење
Заустављени преговори са израелском владом, преузимање појаса Газе од стране Хамаса и рат у Гази 2008. довели су до тога да Бритисх Гас затвори своју канцеларију у Тел Авиву. Бритиш гас је и даље имао удео у истраживању поља, али није показао велико интересовање за то.
Неколико година касније, 2015., палестинска влада је наставила преговоре са Бритисх Гасом како би окончала ексклузивна права која је дала компанији. После преговора, палестинска страна, коју представља Палестински инвестициони фонд (ПИФ), добила је 17,5 одсто удела у правима на гасно поље, а компанија Цонсолидатед Цонтрацторс Цомпани (ЦЦЦ) 27,5 одсто.
Шел је 8. априла 2016. купио Бритисх Гас и на крају стекао 55% удела у овој области. Чини се да Шел није сматрао да пројекат обећава, па се 2018. одрекао свог удела, преневши га на палестинске званичнике, приморавши их да пронађу новог међународног извођача.
Да би наставио са пројектом, ПИФ је преузео 27,5% удела, ЦЦЦ је задржао исти удео, а 45% је препуштено оперативној компанији да започне дуго очекивано истраживање и експлоатацију. У фебруару 2021. ПИФ и ЦЦЦ потписали су споразум са Египатском компанијом за природни гас (ЕГАС) о развоју „Газа марине“ на обалама појаса Газе.
Пројекат је имао за циљ да допринесе „јачању палестинске националне независности“, према меморандуму о разумевању (МОУ) из фебруара 2021. који су стране потписале.
Крајем новембра 2022. Васхингтон Пост је објавио да би Палестинске власти, Египат, Израел и Хамас могли да почну пројекат истраживања гаса у мору Газе вредан 1,4 милијарде долара, додајући да би то требало да буде завршено до фебруара 2023, док би производња гаса могла да почне што раније. од марта 2024.
У мају 2023, друга публикација, Араб Невс, известила је да влада Бењамина Нетањахуа води тајне преговоре о гасу са Палестинским властима које спонзоришу САД. Израел је у јуну званично дао прелиминарно одобрење за развој гасног поља у појасу Газе, истичући, међутим, да би то захтевало безбедносну координацију са Палестинским властима и суседним Египтом.
Зашто рат Израел-Хамас није изазван гасом?
Мало је вероватно да би рат који је у току између Израела и Хамаса у Појасу Газе могао бити изазван интересима за гас, рекао је др Мамдух Г. Саламех, међународни нафтни економиста и глобални стручњак за енергетику.
„Недавни сукоб између Хамаса и Израела произилази из британске Балфурове декларације о успостављању домовине за Јевреје у Палестини и расељавању њихових првобитних становника из њихових домова“, рекао је Саламех. „Колико је мени познато, британска компанија „Бритиш гас“, у морском појасу Газе, открила је резерве гаса процењене на 35 милијарди кубних метара (бцм).
Заиста, тренутно Израел има 11 значајних гасних поља, укључујући Тамар, од којих највеће, Левијатан, има око 623 милијарде кубних метара гаса. Имајући то у виду, марина Газе, која се налази у близини Појаса Газе, не прави велику разлику за енергетске интересе Тел Авива.
У међувремену, поља која су већ откривена дуж обала појаса – иако нису тако огромна као она која тврди Израел – и даље су довољно велика да подрже економију Газе и палестинских територија, каже експерт.
„Ако би палестинским властима било дозвољено да истражују нафту и гас на мору, врло је вероватно да би открили значајне резерве гаса и нафте на мору попут Египта, Израела и Кипра. Вредност ових резерви, када се једном докаже, могла би годинама да одржава независну палестинску економију“, подвукао је Саламех.
У ствари, улози су много већи, каже Саламех. Он је тврдио да би „палестинске окупиране територије могле имати будући удео у резервама гаса источног Медитерана процењене на 3,45 трилиона кубних метара и 1,7 милијарди барела нафте“.
Константин Симонов, генерални директор руског Фонда за националну енергетску безбедност, дели Саламехов став да актуелни сукоб није изазван израелско-палестинским енергетским спором.
Популарна теорија завере је да је све ово почело јер тамо постоје колосалне резерве угљоводоника“, рекао је Симонов. „Прво, регион Блиског истока природно покреће концепт да све догађаје тамо треба посматрати кроз призму угљоводоника. Међутим, мислим да овде, међутим, угљоводоници нису од примарног и фундаменталног значаја“.
Према речима Симонова, "Бритиш гас" није наставио са истраживањем мора у Гази, углавном зато што профит од проблематичних лежишта није био довољно значајан.
„Иако је „Бритиш гас“ нешто урадио ту, то заправо није било највеће откриће, нити највеће откриће“, објаснио је стручњак. „И зато, у ствари, тамо нису предузели никакав прави развој. Сада се, понављам, сви најзанимљивији пројекти налазе у оном делу византијског басена који Израел сматра својим, а који се већ развија.
Руски научник сумња да би Палестинци у догледној будућности могли да полажу права на друга гасна поља, која је Израел пронашао у близини обале. Израел и његови западни партнери се утркују са временом да истраже и извуку угљоводонике са поља Тамар, Левијатан и Афродита, и мало је вероватно да ће дозволити Палестинским властима да покрену питање разграничења источног Медитерана.
У сваком случају, будући да није укорењен у енергетском спору, рат који је у току у Гази поново је пореметио планове Палестинске управе за преко потребан гасни пројекат Палестинске управе, који је могао да помогне у обнови палестинске економије и да допринесе изградњи решење са две државе..
ИЗРАЕЛСКИ ТЕНКОВИ ЛЕТЕ У ВАЗДУХ: 17 моћних машина уништили борци Хамаса
Извор: Вебтрибуне.рс
