Стварати за децу је посебна врста одговорности, колико је захтевно писати за децу?
Није нарочито захтевно, барем у мом случају, јер само изгледам одрасло, али функционишем сасвим неодрасло, тако да је овде у питању било само записивање мисли које су се свакако врзмале у глави.
Коме су намењене "Растегљиве приче" и какву поруку носе?
Приче су намењене и родитељима и деци. Деци треба да покажу да ниједан проблем није нерешив, да ништа није црно или бело и да нам све што је лоше помаже да увидимо колико је живот заправо добар. Родитељи добијају рецепт како да код деце подстичу креативност, али и неке увиде у дечије доживљаје одређених ситуација. Одрасли углавном имају навику да посматрају дете искључиво из своје перспективе, а дивно је и потребно да ускоче у позицију детета јер се тада руше зидови неразумевања.
Данас је Дан детета, како изгледа бити дете у савремено доба?
Вероватно збуњујуће. Генерације данашњих родитеља су имале детињство различито од детињства својих родитеља и та генерацијска разлика је уобичајена појава. Естетика се разликовала, али етика није, систем вредности је био јединствен. Родитељи и деца у данашње време имају различите погледе на вредности, а ту су разлике и у технолошкој писмености. Бити данас дете, а бога ми и родитељ, носи више изазова него икад раније.
Да ли књиге губе трку код најмлађих са савременим технологијама?
Губе. Књиге су тековина аналогне генерације, а деца су дигиталци. Тренутно смо у фази транзиције, па су присутна оба начина конзумирања садржаја. Међутим, иако је много нас који сматрамо да књига нема конкурецију, верујем да је битније бавити се квалитетом садржаја за који ће дете развијати интересовања, него начином на који ће долазити до тих садржаја.
Каква ће бити деца будућности и шта бисте поручили родитељима?
Знаћемо тек када будемо видели, али то сасвим сигурно у великој мери зависи од родитеља јер они постављају темељ у раном узрасту, још док су деца минимално изложена утицају окружења.
Важно је да родитељи укључују та малена бића у све што раде, (наравно, примерено узрасту детета), да подстичу размишљање, доношење одлука, решавање проблема, прављење грешака, учење из тих грешака, али и из примера који родитељи дају. Пракса показује да се најслабији резултати постижу када се деци говори шта да раде и како да раде јер је веома чест случај да се родитељи не понашају у складу са оним што говоре што код деце ствара збуњеност. Осим тога, родитељи све време треба да буду отворени да и сами уче од деце. На тај начин показују деци колико су битна, а корисно је и за саме родитеље јер малци поседују изворну мудрост од које се одрасли удаљавају како године пролазе.
Извор: Правда
