Рођени Београђанин, Академију лепих уметности завршио је у Риму, где је у више раздобља и живео. У сликарству је прешао сложен пут од споја класичног и модерног, уз антиципирање чак и таквих парадигми каква је поп-арт (много пре Ворхола и сасвим независно од америчке сцене), па преко периода изразите фигурације, до „хиперборејског реализма“ и „империјалне иконографије“ његовог позног стваралаштва. Тим путем ишао је сигурним кораком, свестан (како је говорио) „усиљеног марша човечанства од праисторије ка надисторији“. О његовом сликарству писали су велики зналци, попут Енрика Крисполтија, Жана Дипреа, Миодрага Протића, Дућа Тромбадорија, Ђорђа Кадијевића, Оље Ивањицки, Дејана Ђорића... Излагао је у Београду, Риму, Бриселу, Модени, Милану, Загребу, Болоњи, Бреши, Сремским Карловцима... Увршћен је у низ антологија уметности XX века, од Крисполтијеве до Протићеве. Као ликовни критичар приредио је десет тематских изложби које су важни догађаји у српској историји уметности XX века, почев од Димензија реалног (1967) до Балканских источника српског сликарства XX века (1994).
У књижевности Драгош Калајић је почео необичном поемом Кршевина (1968). Роман Космотворац, ту несвакидашњу визију са потком SF-а, објавио је 1990. Пет година пре тога, 1985, изашао је Кодекс Соларног реда, кратко но посве изузетно дело, снажног књижевног и идејног набоја. Књижевни опус Драгоша Калајића свакако врхуни романима идеја Последњи Европљани (2001) и Српска деца царства (2005).
Дубок је траг Драгоша Калајића као уредника и издавача. Још седамдесетих година XX века, као уредник познатог београдског часописа Дело, припремио је низ тематских бројева који су остали међаши у српској култури, попут оних под насловима „Традиција и савременост“, „Езотерија“, „Утопија“, „Алтернативна култура“, „Ислам“, „Јапан“, „Индија“, и тако даље. У издавачкој кући „Књижевне новине“ од 1980. до 1988. уређивао је три важне библиотеке: „Кристали“, „Исток–Запад“ и „Суперроман“. Нашој читалачкој публици представио је, тако, низ прекретничких аутора: Плотина, Денија де Ружмона, Лава Шестова, Густава Мејринка, Добровског, Тилака, Вајнингера... Уредио је, написао предговоре и у српску културу увео ауторе какви су Рене Генон, Јулијус Евола, Емил Сиоран, Томас Карлајл, Конрад Лоренц...
Теоријско-филозофски рад Драгоша Калајића, сасвим посебан у српској култури и мисли, утемељен је на студијама из седамдесетих година: Упориште (1971), Мапа (анти)утопија (1978), Смак света (1979). А заокружен је, свакако, Европском идеологијом из 2004, објављеном годину дана пред његову смрт.
У обимном телевизијском раду Драгоша Калајића издвајају се емисије „Огледало XX века“ и „Мон Блан“.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Пред нама је, видимо и по овоме, једно обимно дело широког распона и дубоког захвата. Али, ми у свему овоме још нисмо ни дотакли оно по чему је Драгош Калајић данас можда и највише помињан. У својој колумни „Један поглед на свет“, у чувеном београдском магазину Дуга, као и у књигама Америчко зло (1993, 1998), затим Српско добро, Издана Европа и Русија устаје (све три из 1994) — Драгош Калајић је детаљно описао и образложио ово што се сада одвија пред нашим очима. Светски рат „лихварске интернационале“ против слободних народа, држава и личности. Поход „империје зла“ на Русију и православље. Дириговану инвазију муслиманских трећесветских маса на белу Европу. Паразитски систем заснован на хегемонији долара као кључни инструмент новог колонијализма и моћи Запада. „Демонију новца“ и „корпоративни сатанизам“. Уништавање високе културе, нихилистичку пустињу која се шири, естетику ружног и глобално ђубриште модерне уметности. Неопходност епохалног преокрета кроз устанак „наших изворних врлина и вредности“. (...)
Како? Како је он видео још тада то што многи не успевају да виде ни данас, иако им увелико гута животе?
Српској култури, науци и српској идеји, очигледно, данас је потребно ново читање Калајића, очишћено од свега споредног, случајног и „сувише личног“. Смирено превредновање и дубље поимање.
Скуп ДРАГОШ КАЛАЈИЋ (1943–2005), ВИДИЦИ И ИДЕЈЕ корак је у том правцу. Скуп ће бити одржан у Београду, у Музеју Кинотеке, 24. новембра 2023, од 19 часова.
О различитим аспектима дела Драгоша Калајића говориће професори универзитета Слободан Антонић (Калајић као мислилац), Мило Ломпар (Драгош Калајић о Црњанском), Миломир Степић (Посвећеник обнове српске геополитике), директор Института за европске студије Миша Ђурковић (Драгош Калајић: од политичке мисли Традиције до Издане Европе), редитељ Драган Ћирјанић (Драгош Калајић, човек велике идеје), песник и ликовни критичар Драган Јовановић Данилов (Сликарски космос Драгоша Калајића). Специјални гост биће Ђорђе Кадијевић, историчар уметности и редитељ.
Снимак целог скупа биће доступан на сајту Драгоша Калајића (www.dragoskalajic.com), као и на каналу на „Јутјубу“. Радови свих учесника биће објављени у посебном зборнику.
Извор: Правда