Врбују се кандидати за републичке и покрајинске посланике, новинари и друге добро обавештене персоне, које за почетак воде на ручкове и обећавају скупа путовања за божићне и новогодишње празнике. Уколико процене да могу да дођу до озбиљних информација које би могле бити важне у предвиђању политике која ће се водити с Андрићевог венца или из Немањине, нуде се немали новчани износи који почињу од неколико хиљада евра па навише. Појединима се обећавају чак и руководећа места у јавним предузећима или безбедносним службама после избора 17. децембра.
Да је Србија постала занимљива за стране обавештајне службе, могло се наслутити када су пре неколико година на све могуће начине покушали да сазнају да ли ће и када Србија увести санкције Русији и како би, рецимо, Београд реаговао уколико би на северу Космета дошло до етничког чишћења. Агенти Безбедноснo-информативне агенције задужени за праћење иностраних обавештајних активности немају ни слободан дан ни сат. Непрестано су на терену и у том погледу чини се као да се води рати у нашој земљи, а не у Украјини и Израелу. Често се дешава да западни и источни обавештајни агенти шпијунирају једни друге. Попришта ових активности најчешће су познати ресторани и јавне манифестације, спортски догађаји, где најчешће долази до размене информација.
Тако је и пре неколико дана „пао” први секретар хрватске амбасаде Хрвоје Шнајдер, кога су дуже времена пратили припадници БИА. У питању је документована шпијунажа и врбовање за хрватску службу, што значи да су прикупљени докази да је Шнајдер прекршио Бечку конвенцију, која регулише дипломатско-конзуларне односе, због чега је проглашен персоном нон грата. Поводом овог случаја реаговао је и званични Загреб. Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман изјавио је да је изненађен одлуком српских власти, док амбасадор Хрватске у Београду Хидајет Бишчевић није открио због чега је српско Министарство спољних послова прогласило Шнајдера персоном нон грата.
А потпредседник хрватске владе и министар одбране Иван Анушић коментарисао је јуче одлуку Србије да протера првог секретара амбасаде Хрватске у Београду Хрвоја Шнајдера, рекавши да су у току консултације у вези с реаговањем на ову одуку српске владе. „У овом тренутку сигурно трају консултације између министра спољних послова и премијера и свих служби које треба да виде на који начин реаговати на одлуку српске владе да протера хрватског дипломату”, рекао је Анушић, пренела је Хина.
Министарство спољних послова Србије прексиноћ је саопштило да је донело одлуку да, у складу са чланом 9 Бечке конвенције, која регулише дипломатско-конзуларне односе, прогласи Хрвоја Шнајдера, првог секретара у амбасади Хрватске у Београду, за персону нон грата. „Током професионалног ангажовања у Републици Србији Шнајдер је грубо изашао из оквира дипломатских норми и прекршио наведену конвенцију. Тим поводом уручена је дипломатска нота амбасадору Републике Хрватске Хидајету Бишчевићу”, саопштено је, између осталог, из српског министарства.
Присуство страних обавештајаца треба да се посматра у контексту сукоба у Украјини и намере Русије да на западном Балкану отвори нови фронт у Европи и последице рата на Блиском истоку. Упркос омаловажавању које хронично долази од истих људи који су блиски неким страним амбасадама и невладином сектору који је финансиран из иностранства, наше безбедносне службе су до сада урадиле велики посао. Али упркос томе, или баш зато, челни људи безбедносног сектора Србије и најближи сарадници председника Александра Вучића, министар унутрашњих послова Братислав Гашић, а посебно директор БИА у оставци Александар Вулин, под константном су „баражном ватром” из домаћих и страних кругова.
Колико су појачани напори наших органа и служби види се и из тога да су и у најтежим околностима глобалних сукоба успеле да сачувају све оно што је од виталног интереса за Србију, али и из податка да се у последње две године у земљи догодило можда само једно мафијашко убиство, по чему се сврставамо у најбезбедније земље у Европи. Уз то, уз озбиљан безбедносни ризик, израелски клубови у фудбалу и кошарци одигравају утакмице као „домаћини” у Београду, што није прошло незапажено.
„Београд је одавно постао место судара различитих сила у интересној зони западног Балкана. Преко Србије покушавају да утичу на ситуацију не само на Космету већ и у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Већина страних шпијуна је откривена, као и начин њиховог рада, што само говори о способности наших безбедносних служби”, наводи наш саговорник који није хтео да га именујемо, а добар је познавалац српске безбедносне ситуације.
На питање зашто ти људи нису отерани или ухапшени, одговара да то није тако лако јер је махом реч о људима који имају дипломатски имунитет и званично раде неки други посао. „Ни у време хладног рата нису се масовно протеривале дипломате. Шта добијате ако из земље избаците њих 200 или 300. Модерна су времена, другачије је то. Ја ове бројке наводим у претпоставкама, али у БИА сигурно знају које су размере стране шпијунске активности у земљи, али сам сигуран да су из готово свих делова света. Највећу опасност у представљају агенти утицаја, људи који представљају нешто у политици, медијима, привреди или образовању и који имају утицај на шире јавно мњење”, наводи.
Један од разлога за појачану активност јесте оставка директора БИА Александра Вулина и што су мислили да је тим чином српска служба сада обезглављена, али су се очигледно, када се види случај хрватског дипломате, прерано обрадовали. Бивши обавештајац КОС-а Љубан Каран каже да шпијунска активност никада није ни престајала и за „Политику” каже да су се посебно активирале када су расписани избори у Србији. Стране службе су директно ангажоване када је реч о насртајима на Србе и Србију. Каже да је за Хрватску од оснивања Србија била главна мета рада и интензивно раде на томе, а много мање се баве другим државама и својим конкретним проблемима.
„Они чак Србе стављају изнад борбе против тероризма. Још у ратно време они су настојали да врбују српске официре, посебно оне који су били на значајним позицијама. Сугерисали су им да остану на тим местима јер су тако најкориснији за Загреб. Тако су стварали обавештајну мрежу која је и данас веома јака и развијена у Србији”, каже Каран. Додаје да су агенте утицаја придобијали за новац и пензије и у томе су имали успеха. Користили су Србе који су били подложни уцени јер им је остала имовина у Хрватској.
„Успевали су да међу Србима пронађу агенте да раде за њих. Хрватске службе су постале експозитура америчке ЦИА, немачког БНД и британског МИ6 и сви они заједно раде када треба да се води хибридни рат против Србије. То се најчешће активира током изборне кампање и није случајно што је овај хрватски дипломата ухапшен баш у овом тренутку. Сада су посебно активни и агресивни и спремни да се укључе у изборну пропаганду јер хоће да помогну оним политичким чиниоцима од којих очекују да могу да остваре неке њихове интересе. Ту посебно рачунају на оне који желе силом да дођу на власт”, истиче Љубан Каран.
Искусни контраобавештајац не оспорава успехе која хрватска служба има у Србији. Било је хапшења и пресецања њиховог рада, али су они толико агресивни и упорни да су успели да остваре одређене успехе. Истовремено, настоје да у договору са западним службама ослабе БИА, ВОА и ВБА, на тај начин што ће утицати на избор челних људи у тим службама.
„Врло им је стало да патриотско оријентисани људи, који бране интересе Србије, оду с позиција с којих управљају службама и на томе непрестано раде. Успели су чак и да издејствују оставку директора БИА Александра Вулина, иако није ничим допринео да треба тако нешто да уради. Он је то под притиском урадио иако нема никакве његове кривице. Траже начине да смене способне кадрове и да доведу неспособне или послушне”, закључује Љубан Каран.
Прочитајте ОВДЕ шта хрватски медији пишу о шпијунском скандалу између Србије и Хрватске
Извор: Политика
