Он је објаснио да је служба Повереника примила једну представку у вези са потенцијалном злоупотребом података о личности подносиоца представке, коју је учинио Фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).
- Примили смо једну представку којом се указује на евентуалне злоупотребе података о личности подносиоца. У току је прикупљање података од значаја за вршење инспекцијског надзора над субјектом надзора - каже Мариновић.
Према његовим речима, предмет је покренут због претпоставке да је прекршен Закон о заштити података о личности приликом слања писама пензионерима.
- Било би неозбиљно коментарисати предмете који су у току, односно пре окончања одговарајућег поступка - навео је Мариновић за Данас.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
У писму које су пензионери добили од грађанина Александра Вучића, који га није потписао функцијом председника Србије на којој се тренутно налази, захвалио им се "што су уз Србију" и најавио повећање пензија и једнократну помоћ од 20.000 динара у децембру.
Kолико је коштало да се пошаље писмо?
Високи функционер СНС-а и в. д. директора Поште Србије Зоран Ђорђевић почетком новембра је рекао да је за слање око 1.700.000 писама Пошти плаћено 39 милиона динара (нешто више од 330.000 евра) и да је ту услугу платила Српска напредна странка.
Саговорници Данаса, бивши повереник Родољуб Шабић, адвокат Слободан Бељански и правница Ана Тоскић Цветиновић, сматрају да је у овом случају прекршен Закон о заштити података о личности, јер је Српска напредна странка, како би послала писмо, неовлашћено дошла до базе података и адреса пензионера које није смела да има.
Са друге стране, из Фонда ПИО, који једини има потпуну базу података са именима, презименима и адресама 1,7 милиона пензионера у Србији, извинили су се Данасу што нису благовремено доставили одговор (питања су послата 7. новембра, а одговор из ПИО фонда је стигао 21. новембра).
Ипак, ни након поновљеног упита нису одговорили на питање да ли је било злоупотребе базе података и како је потпуна база података Фонда ПИО о пензионерима у Србији завршила у Српској напредној странци и Председништву Србије.
Одговора није било ни из Председништва Србије, али ни из Српске напредне странке.
"Прекршен Закон о заштити података о личности"
Адвокат Родољуб Шабић, који је водио службу Повереника пре Мариновића, истиче да ово није први пут да председник Вучић шаље оваква писма.
- Исто је било и 2018. и 2020. године. Тада је одговор на питање поседовања базе података пензионера био да су прибављени уз сагласност лица која су податке дала на штандовима СНС и у акцијама те странке од врата до врата. Будући да се подаци толиког броја људи не могу прибавити на тај начин, они су дошли базе из ПИО фонда - нагласио је Шабић.
Он објашњава да Вучић очито не користи исту базу података од пре пет година, "већ ПИО фонд ажурира базу и шаље је кад год затреба".
- То знамо јер они који 2018. нису били пензионери, сад су добили писма - указује Шабић.
Адвокат Слободан Бељански, некадашњи председник Савета за борбу против корупције, али и члан Одбора Агенције за борбу против корупције (2010-2013), рекао је за Данас да, поред тога што слање таквих писама није у надлежностима председника Србије, пласира и нетачне калкулације о порасту пензија и прибегава политичкој пропаганди са елементима корупције.
- Писмо представља озбиљан законски, морални и логички ексцес. Упућено је уз повреду Уставом и законом заштићених података о личности, изван сврхе за коју су подаци прикупљени и без сагласности лица на која се односе. Таква писма свакако не спадају у надлежност председника Републике. Не само стога што се непозван обраћа појединцима поименично, већ пре свега због пласирања нетачне калкулације о порасту пензија и прибегавања политичкој пропаганди са елементима корупције - наводи Бељански.
Kако додаје, Вучић на потпуно непримерен, циничан и парадоксалан начин велича злодело према пензионерима, назива њиховом подршком трпљење изнуђено присилним мерама и "покушава да их, иако су жртве, представи као своје саучеснике".
Ана Тоскић Цветиновић, извршна директора Партера Србија, рекла је да се коришћење података о личности ван сврхе за коју су прикупљени сматра кршењем Закона о заштити података о личности.
- Надлежни би требало да утврде на који начин било која трећа страна може да дође до података ПИО фонда, посебно што ти подаци имају и неке осетљиве информације - додала је Тоскић Цветиновић.
Она је нагласила да је неовлашћено прикупљање података кривично дело и да закон предвиђа казну од 50.000 до 2.000.000 динара.
- Међутим, уколико је службено лице неовлашћено прикупљало податке прописана је затворска казна до три године затвора, навела је Тоскић Цветиновић.
Према њеним речима, и раније је било сличних случајева али су ретко завршавали казном.
- Својевремено је Црвени крст Медвеђа кажњен новчаном казном од 50.000 динара јер је омогућио Миши Вацићу (председнику Српске деснице, прим. аут.) податке о корисницима за потребе спровођења његове политичке кампање - подсетила је Тоскић Цветиновић.
Извор: Данас
