Пише: Џевад Галијашевић
Нова власт „Тројке“ предвођена Нермином Никшићем, (СДП БиХ), Елмедином Конаковићем („Народ и Правда“) и Едином Фортом („Наша странка“) на дан засједања ЗАВНОБиХ-а, 25.новембра, допутовала у главни град Републике Српске како би, они, наставили са традицијом сарајевских бошњачких елита: славити Алију и усташе у Сарајеву а у Бањалуци прославити ЗАВНОБиХ.
ПАРТИЗАНИ, УСТАШЕ И ЧЕТНИЦИ – ПОНОВО МЕЂУ НАМА
Долазак Нермина Никшића са Елмедином Конаковићем и Едином Фортом у Бањалуку како би одржали „Свечану академију у просторијама Социјал демократске партије, поводом комунистичког Дана државности БиХ претворио се у скандал. А скандали у скандалозном протекторату увијек доносе политичке поене, отварају расправе, продубљују разлике. И одржавају тензије међу народима. Сарајевске, бошњачке лидере дочекали су многобројни новинари и чланови БОРС-а који су протествовали због њихове намјере да обиљежавају тај дан у Бањалуци . Никшић је, на питање једне новинарке да ли је дошао да провоцира, одговорио да су окупљени који су дошли протествовати “у заблуди”: “Партизани су поразили четнике. Жао ми је што су ови људи у заблуди. Неко их је преварио. Бања Лука је Босна и Херцеговини, не у Србији”, рекао је Никшић. Новинарка је подсјетила Никшића да се налази у “Републици Српској која не признаје овај празник”. „Јуначки одговор“ Алијиног официра из Коњица, пробудио је сарајевску чаршију, па су Никшић и Конаковић одмах позвани да у вечерњем термину, на Фаце ТВ код Сенада Хаџифејзовића егленишу мало о том „поразу четника“ и о Босни која је и „у Бањалуци“.
Наравно, да Србима није проблем прославити догађај који се одржавао на простору гдје живе искључиво Срби (Мркоњић град), и у коме су учествовали са двотрећинском већином свих учесника ЗАВНОБиХ-а. Свакако су, и побједници, антифашисти тј. партизани, били готово само Срби, али је неприхватљиво, да тај празник у Бањалуци слави, вјерски и национални дух непријатељски орјентисан и супростављен свакој логици тог „празника“.
Данашњи Бошњаци, као народна заједница, представљају идентитет који се обликује у многим процесима које диктирају и дјелимично управљају њима: вјерска хијерархија моћних диктаторских, исламистичких друштава и држава (Саудијска Арабија, Турска и Иран), затим, дипломатска машинерија запада (САД, Велика Британија и Њемачка) и на крају унутрашњи вјерски и политички фактор (породица Изетбеговић, СДА, Исламска заједница). На унутрашњем плану СДА представља најмоћнији инструменат обликовања колективног идентитета Бошњака.
Природно је тај неартикулисани општи и политички идентитет закорачио у блиску нацистичку, прошлост тражећи вјеродостојан лик „себства“ у великим идеолошким и војним конфронтацијама идентификујући се са свим западним идеологијама, државама и њиховим злочинима које је тумачи као побиједе. Бошњаци у глобалној идеји нацизма и фашизма били су тек залутале, крволочне усташе са фесом на глави. За родоначелника идеје и државе усташтва, која је прогутала Босну и Херцеговину, муслимани су били „цвијет хрватства“. Машалах.
ОД ЗАВНОБИХ-а, ДО ЏАМАХИРИЈЕ И ПРОТЕКТОРАТА
Други свјетски рат, као наставак старе, давно испричане приче, није био ништа другачији од свих ранијих ратова.
„Наша ужа домовина, Босна и Херцеговина, видјела је више зла од фашистичких окупатора и њихових слугу него ма која покрајина Југославије. Подли освајач вјешто је искористио тешко насљеђе прошлости, оно неповјерење и отуђеност међу народима Босне и Херцеговине, које су подржавали сви противнародни режими у Југославији, да распири шовинистичку мржњу, да закрви народе, како би њима лакше владао. Преко својих усташких плаћеника он је у Босни и Херцеговини починио такве злочине пред којим блиједи све оно што је Босна и Херцеговина у својој тешкој историји видјела. За свега неколико мјесеци убијене су у Босни и Херцеговини на звјерски начин десетине хиљада Срба, попаљени су њихови домови, рушене богомоље, уништавано све што је било српско. Ти злочини — физичко истребљење Срба — чињени су у име »хрватске Босне«. С друге стране, четници су, у служби окупатора, починили безброј злочина над невиним муслиман-ским и хрватским живљем у име »српске Босне«. Стварно су и једни и други служили и служе туђину, вршећи оно што је фашистички освајач замислио: физичко истребљење наших народа“, рекао је Родољуб Чолаковић, први извјестилац, на Првом засједању ЗАВНОБиХ-а, 25. новембра 1943. године (како тврди службена, политизована историографија) или, 26. и 27. 11.1943. како тврди друга архивска грађа Оно што није спорно је то, да су уз поздравне говоре кључних људи Комунистичке партије Југославије, на Првом засједању ЗАВНОБиХ-а поднесена два реферата и усвојена једна Резолуција. Први реферат поднео је, Родољуб Чолаковић „Роћко“, партизан и народни херој, из Бијељине,; наслов реферата је био: „О спољној и унутрашњој политичкој ситуацији“, док други реферат „О значају ЗАВНОБИХ-а“. на овом засједању, подноси, Осман Карабеговић, студент, партизан и народни херој из Бањалуке.
И била су само два реферата а једини усвојени докуменат, са шест закључака, предложио је секретар Првог засједања ЗАВНОБиХ-а, партизан и народни херој из Мостара Авдо Хумо у виду „Резолуције“ проистекле из разматрања „...унутарње и вањске политике...“.
У Резолуцији (закључцима) се између осталог наводи: „...овогодишње велике побједе Црвене Армије над фашистичким хордама...“ (прва реченица Резолуције -закључак бр.1.); затим: ...народи Босне и Херцеговине не желе више повратак старог стања које је и довело до наше несреће...“ (прва реченица и смисао закључка бр.2.); затим, „...Народи Босне и Херцеговине, одричу, свако право тзв. Лондонској влади да их представља и говори у њихово име...“ (прва реченица и смисао закључка бр. 3) ; затим, „...Народи Босне и Херцеговине стварају, у заједници са осталим народима Југославије, нову, демократску, федеративну Југославију слободних и равноправних народа...“ (прва реченица и суштина закључка бр.4); затим, „...Данас народи Босне и Херцеговине, кроз своје једино политичко представништво, Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења БиХ, хоће да њихова земља, која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска, буде слободна и збратимљена БиХ у којој ће бити осигурана пуна равноправност и једнакост, свих Срба, муслимана и Хрвата...“ (прва реченица и суштина закључка бр. 5.); те на крају, „...Срби, муслимани и Хрвати, чврсто збијени око ЗАВНОБиХ-а, упркос свим потешкоћама, наставиће у заједници са осталим народима Југославије, своју праведну и оправдану борбу до потпуног истјеривања окупатора из наше земље и уништења свих његових помагача.“ (интегралан садржај, цитат, Закључка бр. 6. Резолуције ЗАВНОБиХ-а).
И то је било све: ни ријечи о реафирмацији лажне државности о којој пјевају синови и унуци, усташа, домобрана и ханџар дивизионара у Сарајевуи. Само југословенски антифашизам и југословенско заједништво, као гаранција и оног босанског. Данас међутим сви резултати антифашистичке борбе и тешког рата су поништени, а са њима је неповратно разорена и пројекција БиХ као заједничког простора ( у оквиру Југославије), која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и хрватска и муслиманска. Али, данашњи протекторат БиХ жели бити Бошњачки, иако Бошњака није било ни у АВНОЈ-у, ни у ЗАВНОБиХ-у.
Сарајевске и муслиманске елите су одбациле све: АВНОЈ и ЗАВНОБиХ, братство-јединство и атеизам, политику Несврстаности, па и Тита, су протјерали из историје, са улица и тргова. Више Титових улица има у Италији него у БиХ; чак су и име, муслимани одбацили и постали Бошњаци,
Према свједочењу врховног команданта НОБ-а маршала Јосипа Броза Тита из маја 1944. године, које је изнио у тадашњем Лондон Тимесу, постотак муслимана у партизанским јединицама био је 2,5 посто. А Бошњака није било ни у партизанима ни на мапи Балкана.
Остале текстове Џевада Галијашевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
