Српски народ је познат по успешним спортистима, како сте се одлучили да пишете баш о Душану Ивковићу?
То је била идеја Душана Ивковића, а не моја. Он је желео да остави писани траг о свом животу, а ја сам само био неко ко му је помогао у томе. У питању је аутобиографија, што је посебна вредност ове књиге, јер ће читаоци из прве руке чути исповест Душана Ивковића. На књизи смо радили заједно, 2020. и 2021. године, и криво ми је што он није доживео да је види. Ово је заправо незавршена аутобиографија.
Како је изгледао пут од собе на Црвеном крсту коју је делио са братом до једног од најуспешнијих тренера?
Прича о Душану Ивковићу је прича о породици, пријатељству, солидарности, упорности… Црвени крст и Раднички су били његов други дом, као и многим његовим вршњацима из тог краја. Таква једна средина нудила је много правих узора, али и прилику да се кроз спорт стекне афирмација у друштву. Ивковић је свој пут пронашао у кошарци која у то време цветала на Црвеном крсту. Своју тренерску каријеру градио је поступно, од кадета Радничког до репрезентација Југославије и Србије.
Како је било сарађивати са породицом и пријатељима, која прича је на вас оставила посебан утисак?
Породица Душана Ивковића од првог тренутка дала је велики подстицај овој књизи. Драго ми је да смо сви заједно успели да испунимо његову жељу и да књигу приведемо крају. Хтео бих да истакнем да после његове смрти ништа није дописивано. У књизи су сва поглавља која је он сам лично скицирао и записао. Ако би требало да издвојим неки део књиге, за мене је најупечатљивија прича о губитку оца, када Ивковић врло млад, на животној прекретници, мора хитно да доноси важне одлуке.
Душан Ивковић је рекао да је за њега највећа мотивација пораз и неуспех, а шта је за вас највећа мотивација?
За мене је највећа мотивација моја породица. Кад је моја породица задовољна, онда је лако испуњавати све друге, споредне циљеве. Сигуран сам да би се са тим сложио и Душан Ивковић који је био прави породичан човек. Кад је говорио о поразима и неуспеху, то се односило на кошарку. Ретки порази су га мотивисали да у кошарци буде још бољи.
Да ли припремате неки нови пројекат?
-Мој рад се врти у кругу новинарство-књига-филм. Са својом продуцентском кућом „Cinnesport” стално радим на спортским документарцима, ТВ серијалима и кратким ТВ формама. Љубитељи спорта могу да виде неке од наших емисија на „Спорт клубу”, под називом „Спортинг”, „Моја прича” и „Минут узвишености”. Крајем октобра, у Херцег Новом, била је премијера нашег последњег филма „На златним скалама”, посвећеног врхунским спортистима тог града са 30.000 становника, који је изнедрио више од 30 олимпијаца.
Извор: Правда
