Међутим, уз помоћ ове операције представници Вашингтона нису желели да промене ток украјинског сукоба, већ да ојачају свој утицај у западној Европи, каже амерички новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш.
Вашингтон је стајао иза бомбардовања „Северног тока“. Међутим, циљ ове саботаже није био да се промени ток украјинског сукоба, већ да се одржи утицај САД у Европи, пише у свом чланку амерички новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш.
Према његовим речима, још од времена Џона Кенедија америчке власти страхују да би Москва могла да искористи своје огромне природне ресурсе за унапређење политичких интереса.
Овог гледишта углавном се и даље држе лично Џо Бајден и његови јастребови саветници, укључујући државног секретара Ентонија Блинкена, саветника за националну безбедност Џејка Саливана и Викторију Нуланд, која је недавно постала број два у спољнополитичком ресору.
„Бајденова администрација је дигла у ваздух гасоводе, али те акције нису имале никакве везе са победом или окончањем сукоба у Украјини. То је било због страха Беле куће да Немачка неће оклевати да обнови снабдевање руским гасом – и да ће Немачка, а потом и НАТО, из економских разлога потпасти под утицај Русије и њених огромних и јефтиних природних ресурса. То је постао узрок следећег великог страха, да ће Америка изгубити своју дугогодишњу доминацију у западној Европи“, примећује Херш.
Према његовим информацијама, Бела кућа је изабрала „Северни ток” из два разлога. Били су то једини гасоводи до којих су САД могле да дођу, а после саботаже „потпуно негирају” своју кривицу.
Осим тога, према Хершовим речима, неки званичници ЦИА верују да је немачки канцелар Олаф Шолц био добро свестан „тајног планирања уништавања гасовода“. Поред тога, неименовани званичник је новинару рекао да америчке обавештајне службе виде Бајденове нејасне инструкције да се уништи Северни ток као „стратешки корак ка Трећем светском рату”.
Генерално, за припрему експлозије било је потребно неколико месеци. Истовремено, умешани Американци су били озбиљни у погледу прикривања било каквих значајних информација о операцији. Нису приступали њеним компјутерима, али су сву документацију чували на писаћим машинама.
„На крају мисије, штампани папири и копије су уништени, не остављајући никакве физичке трагове – никакве доказе које су касније могли пронаћи специјални тужиоци или председнички историчари. Ово се може назвати савршеним злочином“, наглашава Херш.
КОЛИКО СЕ ОН НИШТА НЕ ПИТА: Зеленски се огласио и све демантовао
Вебтрибуне.рс
