Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је несумњиво да је НАТО повећао ниво активности у балтичком региону и да тако висок ниво активности на граници Русије, увек носи са собом одређене ризике.
Да ли је НАТО спреман за сукоб са Русијом?
Такав ниво активности могао би, чак и без ичије жеље и воље да се претвори у потенцијални конфликт, упозорава Анђелковић.
Војне вежбе НАТО-а у балтичким земљама, Пољској, као и у водама Црног и Балтичког мора, указују на чињеницу да се Алијанса припрема за сукоб великих размера, изјавио је начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Валериј Герасимов, обраћајући се страним војним аташеима.
Анђелковић сматра да је генерал Валериј Герасимов својом изјавом изразио бојазан да такве активности имају запаљив карактер и да би могле да доведу до нечега што нико не жели.
„Не верујем да је то било каква претња па чак ни упозорење да ће Русија било кога на неки начин угрозити, већ изражавање забринутости да ствари могу да се отргну контроли“, закључио је Анђелковић.
Русија — митска претња
Сергеј Јермаков из руског Центра за студије одбране каже да се после самита НАТО-а у Лондону, без обзира на све несугласице између држава чланица, показало да постоји сагласност кад је реч о тражењу спољног непријатеља, а то је Русија, „иако се на хоризонту јавља и Кина као потенцијални противник“.
„Све силе НАТО-а су усмерене на противљење руској митској претњи. Столтенберг, као генерални секретар НАТО-а, говорио је о томе да се пракса повећања војног потенцијала у близини руских граница наставља. Своју активност према Русији, НАТО ће и даље базирати на 'дијалогу са позиције силе', што је за нашу државу неприхватљиво, јер никада нећемо попустити под притиском“, каже Јермаков.
Према његовим речима, очигледно је да су војне операције НАТО-а усмерене на размештање допунских војних потенцијала, што руско руководство тумачи као припрему за конфликт.
НАТО се по дефиницији спрема за велики војни сукоб јер после распада Совјетског Савеза и Варшавског пакта више није постојала никаква трезвена, рационална основа за продужетак његовог постојања, каже др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког месечника „Крониклс“.
Коме одговара звецкање оружјем
Од оснивања 1949. године, НАТО је био формално дефинисан као одбрамбена алијанса која би требало да штити Западну Европу од потенцијалне совјетске агресије, а са нестанком те претње, по дефиницији је било очекивано да и НАТО закључи да је његова мисија окончана и да престане са постојањем, додаје Трифковић.
Међутим, агресијом против Србије 1999. видело се да је НАТО редефинисао своју улогу као извршиоца геополитичких пројеката који више нису ни у каквој вези са одбрамбеном функцијом, нити са међународним правом, истиче Трифковић.
„Свеједно, не сматрам да се НАТО као целина у овом тренутку спрема за некакав велики, агресивни рат против Руске Федерације. Ззвецкање оружјем дуж источних граница НАТО-а јако одговара русофобним земљама, попут Естоније, Летоније, Литваније, Пољске и Румуније, али немају велику супстанцу уколико у политичком смислу иза таквог заоштравања не стоје кључне европске земље НАТО-а као што су Немачка и Француска“, каже Трифковић.
Страх од руског оружја
Сједињене Америчке Државе, водећа земља НАТО-а, свесне су да би у случају напада, Руска Федерација била спремна да употреби нуклеарно оружје.
А то је и званично прокламовани део доктрине Русије, каже Трифковић и додаје да би последице биле катастрофалне, пре свега, за европске земље НАТО-а и да нико не зна како би се ескалација могла држати под контролом.
Такође, у овом тренутку нема ниједног америчког виталног интереса на европском тлу који је угрожен до те мере да би оправдао такву потенцијално катастрофалну ескалацију, сматра Трифковић.
Као трећи разлог Трифковић наводи развој нових руских оружја укључујући и хиперсонична, као и размештање нових оружаних система у калињинградској енклави.
Инциденти могући, али…
Трифковић сматра да се НАТО као целина, у овом тренутку не спрема за „непосредно предстојећи војни сукоб“, премда само његово постојање одражава агресивне намере које немају било какве рационалне везе са стварним претњама са истока нити са одредбама међународног права.
Међутим, нема сумње да би у интересу прибалтичких земаља и Пољске било да те тензије одржавају до максимума јер оне имају своју сопствену агенду зашто желе да НАТО увуку у што оштрију конфронтацију са Русијом, додаје саговорник.
Шапић и Стаматовић излазе заједно на изборе. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
