Србија треба да уложи више напора и направи компромисе како би "процес нормализације односа" са тзв. Косовом кренуо напред, али и да више усклади спољну политику са Европском унијом, наводи се у годишњем извештају Европске комисије за Србију у који је Радио Слободна Европа (РСЕ) имао увид, уз напомену о "стратешкој забринутости" због трговинских споразума Србије и Кине.
У извештају се оцењује да је Србија остала ангажована у дијалогу о нормализацији односа са "Косовом", али се наводи да Београд треба да покаже озбиљнију посвећеност.
Наводи се да је неопходно да Србија испуни своје обавезе у оквиру дијалога и да се посвети пуној примени свих претходних споразума из дијалога и Споразума о путу нормализације и његовог Анекса за имплементацију.
"Од Србије и 'Косова' се очекује да се конструктивније ангажују како би омогућили почетак преговора о свеобухватном правно обавезујућем споразуму о нормализацији и покажу флексибилност у циљу брзог и конкретног напретка", поручује се у годишњем извештају за Србију.
У овом документу се потврђује да је на односе са "Косовом" утицало неколико криза "различитог интензитета. Инцидент у селу Бањска код Звечана је оцењен као "најтежа ескалација у последњих неколико година" и наглашава се очекивање Европске уније да починиоци буду ухапшени и брзо приведени правди и да Србија у потпуности сарађује и предузме све неопходне кораке у том погледу.
"Напад (у Бањској) не би требало да послужи као изговор ниједној страни да скрене пажњу са дијалога под покровитељством ЕУ. 'Косово' и Србија морају да наставе сталне напоре за деескалацију, као и да обезбеде одржавање нових избора на северу Косова што је пре могуће, уз активно учешће косовских Срба", поручује се у тексту.
Од Србије се такође захтева да истражи "насиље почињено над трупама Кфора током протеста крајем маја ове године", али остаје као императив да се врати ситуација у којој косовски Срби активно учествују у локалној управи, полицији и правосуђу на северу Косова и Метохије.
Европска комисија оцењује да повлачење косовских Срба из институција у новембру 2022. и бојкот локалних избора на северу КиМ у априлу 2023 "крше обавезе Србије у оквиру дијалога и представљају озбиљно назадовање" у поштовању споразума из 2013. године од стране Србије.
Ниједна рестриктивна мера против Русије
У документу се оцењује да није постигнут напредак у усклађивању спољне политике с Европском унијом, јер је стопа усаглашавања остала непромењена.
Спомиње се да се Србија ускладила са неким ставовима ЕУ на међународним форумима, али да није увела ниједну рестриктивну меру против Русије због сукоба у Украјини.
"Србија је такође одржала односе на високом нивоу са Руском Федерацијом, што поставља питања о стратешком правцу Србије", истиче се у документу.
Од земље се путем овог извештаја тражи да приоритетно унапреди своју усклађеност са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући рестриктивне мере, и избегава радње и изјаве које су у супротности са ставовима ЕУ о спољној политици.
Такође се тражи да се интензивирају активности на спречавању било каквог покушаја коришћења територије Србије и/или правних лица регистрованих у Србији за заобилажење рестриктивних мера ЕУ, те да се улажу кредибилни напори да се затвори простор за страно мешање и манипулацију информацијама, укључујући дезинформације.
Ограничен напредак у слободи изражавања
Европска комисија оцењује да је Србија учинила "ограничен напредак" у слободи изражавања. Спомиње се да су полиција и тужилаштво брзо реаговали у неколико случајева напада и претњи, радећи са сталном радном групом за безбедност новинара.
"Међутим, случајеви претњи, застрашивања, говора мржње и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост, као и пораст стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП), посебно покренутих од стране чланова националних и локалних власти, што може изазвати застрашујући ефекат укључујући и цензуру", подвлачи се у документу.
Додаје се да сталне изјаве високих званичника о свакодневном и истраживачком раду новинара стварају "изазовно окружење за остваривање слободе изражавања". Могућност новинара да извештавају о кривичним поступцима који су у току је претерано ограничена у законском оквиру, наводи се у овом документу.
Европска комисија сматра да ће нови закони "ојачати независност" Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
У одломку који се односи на РЕМ, спомиње се да је у августу објављен позив за доделу пете дозволе за медијски сервис са националном фреквенцијом, као и да она још није додељена "без веродостојног оправдања".
"Политички и економски утицај на медије и даље изазива забринутост. Србија треба да предузме хитне мере како би се супротставила анти-ЕУ наративима које пропагирају бројни медији, као и да се супротстави страној манипулацији информацијама и мешању, посебно у контексту агресорског рата Русије против Украјине", истиче се у том документу.
У Србији се и даље величају ратни злочинци
У годишњем извештају о Србији се оцењује да земља још није показала истинску посвећеност истрази и суђењу у предметима ратних злочина, као и да Србија наставља да јавно оспорава пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију, укључујући и на највишим нивоима.
"Одређени број српских политичких партија и личности, укључујући и министарски ниво, наставио је да пружа подршку осуђеним ратним злочинцима и јавни простор за њих. Осуђени ратни злочинци настављају да шире говор мржње у јавном простору. Одређени политичари и даље, без последица, негирају геноцид у Сребреници", наводи се у извештају.
"Стратешка забринутост" због споразума са Кином
У извештају се спомиње споразум који је Србија потписала са Кином у октобру 2023, што за Брисел "представља стратешку забринутост".
Наводи се да је Србија најавила планове за склапање споразума о слободној трговини и са Уједињеним Арапским Емиратима, Египтом и Јужном Корејом, али да суштински преговори тек треба да почну.
"Сви споразуми о којима Србија преговара морају да обезбеде компатибилност са правним тековинама ЕУ и да садрже клаузуле о престанку рока, које гарантују да Србија може да се одрекне споразума по приступању у ЕУ", поручује се овим документом.
У документу се потврђује да Србија има 46 билатералних инвестиционих уговора на снази, од којих је 21 с чланицама ЕУ. Од земље се тражи да развије стратегију за измену или раскид постојећих уговора који нису у складу са стандардима ЕУ и излажу земљу ризицима због широког и отвореног језика који се користи.
Преговори о новим таквим уговорима су у току са Јужном Корејом, а најављени су за Анголу, Бахреин, Узбекистан, Индију и Киргистан, наводи се у документу.
Притисци на правосуђе и ограничен напредак у борби са корупцијом
Европска комисија сматра да је ситуација у српском правосуђу забрињавајућа због, како се наводи, неприкладног притиска на правосуђе.
Примећује се да је предузет низ корака како би се смањио простор политичког утицаја на правосуђе, али да у пракси још није могуће уочити доследно смањење непримереног утицаја на судије и тужиоце.
У питању борбе против корупције у овогодишњем извештају се оцењује да је Србија остварила ограничени напредак у примењивању прошлогодишњих препорука.
"Све у свему, корупција је распрострањена у многим областима и остаје питање које изазива забринутост. Постоји потреба за снажном политичком вољом за ефикасно решавање питања корупције и за снажан одговор кривичног правосуђа на корупцију на високом нивоу", истиче се у документу.
У годишњем извештају се наводи да се дошло до "благог повећања" броја нових истрага и правоснажних пресуда у случајевима корупције на високом нивоу, али је број нових оптужница опао. Додаје се да није било случајева коначног одузимања имовине, као и да Србија тек треба да усвоји националну стратегију борбе против корупције и пратећи акциони план.
"Ограничен напредак" се такође наводи и у питању борбе против организованог криминала, посебно у откривању и спречавању кријумчарења миграната и трговине људима.
У 2022. години, према извештају о Србији, забележен је и благи пораст финансијских истрага и одузимања имовине; повећао се број нових истрага и оптужница, а смањио се број првостепених и правоснажних осуде, посебно за прање новца.
"Проширено одузимање се не примењује систематски. Проактивне кривичне истраге и систематско праћење токова новца, посебно у случајевима необјашњивог богатства, још нису уобичајена пракса. До сада није било довољно праћења у погледу истраге и кривичног гоњења недавних напада на северу Косова", наводи се у документу.
Рад Скупштине обележен напетостима између власти и опозиције
У овогодишњем извештају о Србији се спомиње да је састав Скупштине више плуралистички од претходног сазива и да укључује опозиционе странке које су бојкотовале изборе 2020.
Примећује се, међутим, да су напетости између владајуће коалиције и опозиције обележиле парламентарне дебате. Скупштина нема годишњи план рада и скоро све седнице су сазиване уз најаву минималног рока од 24 часа, што би требало да се користи само у изузетним околностима.
Наводи се да није било праћења грађанске иницијативе, као ни опозиционог предлога за интерпелацију, те да је надзор извршне власти био слаб.
"Кодекс понашања није био систематски примењиван и често се користио запаљиви језик, који је остао нерешен. Парламентарни пословник треба да се модернизује и да се примени кодекс понашања за кажњавање за прекршаје посланика", наводи се у годишњем извештају о Србији.
Неусклађена визна политика
Визна политика Србије још није у потпуности усклађена с листом трећих земаља чији држављани подлежу визном режиму за боравак у ЕУ, наводи се у годишњем извештају Европске комисије.
Оцењује се, међутим, да је Србија постигла значајан напредак у усклађивању с визном политиком ЕУ тако што је поново увела визне услове за држављане шест трећих земаља, али се тражи да Београд даље усклади визну политику са ЕУ.
У извештају се потврђује да је након забринутости коју је изнела ЕУ, Влада Србије повукла предложене измене и допуне Закона о држављанству, којима би се омогућила могућност подношења захтева за српско држављанство након кратког боравка и рада.
Србија спремна за отварање новог кластера
У овогодишњем извештају, Европска комисија је поновила оцену да је Србија испунила почетна мерила за кластер 3 (конкурентност и инклузивни раст) и да је овај кластер технички спреман за отварање.
Ову препоруку је Европска комисија изнела у извештајима за 2021. и 2022. годину. Међутим од децембра 2021, Србија није отворила ниједан кластер у приступним преговорима јер чланице то не дозвољавају због неувођења санкција Русији.
Европска комисија ће извештај за све земље региона и Источног партнерства објавити у среду, 8. новембра.
Годишњи извештај Европске комисије је најважнији документ за сваку земљу која тежи чланству у Европској унији (ЕУ) и представља слику стања у свим кључним пољима где је напредак неопходан за приступни процес.
Извор: РТ
