Званичници су увидели да је Србија, највећа земља у региону, тврдоглаво остала у руској орбити. Бринули су да би, уколико би насиље још једном избило у региону, Русија готово сигурно подржала своју пријатељску државу. Све ове бриге постале су веће након сукоба у Украјини, пише "Вашингтон пост".
Бајденова политика била је да се "ауторитарни" председник Србије Александар Вучић приволи у настојању да удаљи своју земљу од Русије. Та политика све више изгледа као неуспех, оцењује се у редакцијском коментару "Вашингтон поста".
Последње две недеље, припадници српске опозиције протестовали су због онога што су независни посматрачи оценили као неправилности на изборима одржаним 17. децембра, подсећа "Вашингтон пост".
На Бадње вече (по Грегоријанском календару, 24. децембра) полиција је насилно растерала гомилу која је покушала да уђе у зграду градске скупштине.
Сцене полицијског насиља над демонстрантима, нажалост, како се оцењује, постају уобичајене у Србији. Али овог пута су Вучић и премијерка Ана Брнабић, истиче лист, тврдили да су протести покушај свргавања владе – и имплицитно су за то окривили Запад.
Обраћајући се нацији током нереда, Вучић је користио конспиративну реторику.
Он је рекао да су српске обавештајне службе знале да опозиција планира побуну. Неодређено је инсинуирао да су странци на прву лопту одбацили његова приватна упозорења о могућим нередима, и радовали се дестабилизацији Србије.
Захвалио је "оним страним службама", које не само да су слушале, већ су и дале додатне обавештајне податке, помажући српским институцијама да се припреме на најгоре.
Изјаве Брнабићеве неколико дана пре нереда, разјасниле су на шта је Вучић циљао. Она је захвалила руским безбедносним службама за пружање обавештајних података који показују да се опозиција "спрема за организацију протеста налик Мајдану у Београду како би власт сменила револуционарним методама".
Дан након Вучићевог говора, амбасадор Русије у Србији изјавио је за руску државну телевизију да му је председник Србије рекао да постоје "непобитне информације" да је Запад подстакао протесте.
Вучић, један од највештијих политичара на Балкану, сигурно је задовољан собом. Русија је снажан талисман у српској политици, а Вучић га је годинама користио, наводи "Пост".
Многи Срби осећају блискост са православним Русима и гледају на Москву као моћног заштитника, посебно јер је НАТО бомбардовао Београд 1999. године.
"Подгревајући огорченост према, наводно непоузданом Западу и сврставањем уз Москву, Вучић добија поене код националистичке већине док своје демократске противнике описују као марионете страних интереса", пише лист.
Вучић је, међутим, приватно више пута уверавао своје западне саговорнике да се бори најбоље што уме да своју непослушну нацију приближи Европској унији којој припада, и да је он њихов једини поуздан партнер, наводи "Вашингтон пост".
Иако је неколико опасних криза на КиМ у претходној години, "имало српске отиске прстију на себи", Сједињене Државе су избегле да превише окриве било коју страну, преферирајући позиве на мир.
Нажалост, српски аутократа вратио је услугу тако што је наставио своју политику балансирања. Више пута је одбио да се придружи западним санкцијама Русији, чак и када је умиривао Запад тиме што је омогућио да српско оружје оде у Украјину путем посредничких купаца. Повремено је везивао Србију још ближе за Русију, тврди лист.
У светлу последњих дешавања, издваја се посета министра унутрашњих послова Србије Москви 2021, када је однео податке о прислушкиваним руским опозиционарима који су одржали састанке у Београду, и потписао споразум са Русијом о заједничкој борби против "обојених револуција". А 2022. године, сa сукобом у Украјини у пуном замаху, Србија је потписала споразум са Русијом о координацији спољне политике.
Недавни протести нису представљали неку врсту претње попут државног удара. Опозициони лидери су тврдили да су провокатори из редова фудбалских хулигана подстицали нереде, и полицији дали изговор да насилно реагује.
Али чак и да ова провокација није изрежирана, мала група демонстраната није представљала опасност за преузимање власти. Што се тиче оптужби да Запад подстиче протесте, оне су такође неразумне, пише лист.
Бајденова администрација наставила је да буде дипломатска, једва спомињући наводе о изборним манипулацијама.
Иза затворених врата, Вучић је вероватно уверавао западне лидере да је још увек на њиховој страни - да је све ово представа. Али с обзиром на то колико је мало тога ова помирљива политика донела, Бајденова администрација би требало да се запита да ли је време да проба нешто ново.
Прочитајте ОВДЕ о борбама око Доњецка
Извор: РТ Балкан
