Председница Европске комисије рекла је да се Украјина и даље суочена са трагедијом и ратом, али спроводи реформе.

"Kомисија на темељу тога препоручује отварање преговора о приступања. Kада се ради о Молдавији она је предмнет сталних дестабилизација и суочена са сајбер ратом", рекла је фон дер Лајен.

Kада се ради о БиХ она је казала да је ЕK препознала бројне позитивне кораке, попут напретка у борби против криминала, али и констатовала да је Република Српска усвојила одређене неуставне законе због којих се одлаже предлог за кандидатуру до марта 2024. године.

Она је истакла да су досадаспшња проширења донела велике предности.

"Сви смо ми победници за нове грађане, бенефити су велики, све то повећава просперитет и стабилност", рекла је фон дер Лајен, наводи РТС.

Према њеним речима проширење је инвестиција и у безбедност и стабилност ЕУ.

"У овим временима проширење нам даје јачи глас у свету. То је јединствена прилика и за нас и земље кандидате", закључила је председница ЕК.

Шаргарепица – специјално за Западни Балкан, читај, Србији да “прода Косово”!

Циљ плана за економски раст Западног Балкана је да се подстакну и интензивирају припреме Западног Балкана за чланство у ЕУ, тако што ће неке предности чланства бити осетне за грађане већ у фази приступања, наводи Европска комисија у тексту предлога у чији увид је имао РТС.

Економско повезивање Западног Балкана са ЕУ, односно "хватање корака" са европским просеком у економском смислу један је од кључних аспеката приступања ЕУ, наводи комисија.

"Тренутни темпо приближавања економском просеку ЕУ  сувише је спор", оцењује се у предлогу и наводи да су економије земаља региона тренутно само на 30 до 50 одсто од просека ЕУ.

"План ће омогућити партнерима да убрзају реформе и улагања како би значајно убрзали брзину процеса проширења и раст њихових економија", наводи Европска комисија.

Интеграција Западног Балкана у седам сектора јединственог тржишта ЕУ

План за раст предлаже интеграцију земаља Западног Балкана у седам сектора јединственог тржишта ЕУ и појачано финансирање кроз бесповратна средства и повољне зајмове у висини од 6 милијарди евра у периоду од 2024. до 2027. године.

Интеграција у јединствено тржиште предвиђена је у области слободног кретања робе, услуга и радника, јединствене зоне плаћања, путног саобраћаја, енергетског тржишта, јединственог дигиталног тржишта и кроз интеграцију у индустријске ланце снабдевања.

План Европске комисије предлаже комплетирање заједничког регионалног тржишта на Балкану заснованог на правилима и стандардима ЕУ, што би потенцијално могло да донесе 10 одсто њиховим економијама.

По плану, предуслов за дубљу интеграцију у јединствено тржиште и додатна средства из ЕУ фондова су реформе у земљама кандидатима.

Свака од земаља би требало да представи реформску агенду чије испуњавање ће бити услов за уплату нових средстава из европског фонда за раст.

У случају Београда и Приштине, услов за коришћење додатних средстава из фонда за раст биће и испуњавање обавеза из дијалога и примена Споразума о путу ка нормализацији.

Како ће се трошити тих шест милијарди евра

Према најавама из Комисије, износ од шест милијарди евра ће бити расподељен начелно између земаља региона, али ће бити трошен флексибилно, што значи да ће земље које напредују брже у реформама моћи да рачунају на новац који "спорије " земље нису искористиле.

Нови Фонд за реформе и раст ће по предлогу Комисије земљама Западног Балкана на располагање ставити укупно шест милијарди евра у периоду од 2024. и 2027.

Од тог износа, две милијарде ће бити у форми бесповратних средстава, а четири милијарде у форми повољних зајмова. Бесповратна средства би требало да буду обезбеђена кроз ревизију актуелног буџета ЕУ за период од 2021. до 2028. године.

Фонд за реформе и раст биће додатна и комплементна помоћ земљама региона у односу на већ постојеће предриспупне ИПА фондове.

У образложењу плана Европска комсија поручује да ће партнери са Западног Балкана морати одлучно да се ангажују на плану домаћих реформи и на јачању економске интеграције у региону, да би искористили "понуду" за раст.

"На властима је да ефикасно комуницирају о плану раста и његовој примени. Западни Балкан и ЕУ треба да искористе ову прилику да убрзају напредак на путу приступања", наводи Европска комисија.

Прочитајте ОВДЕ све о процурелом новом предлогу за ЗСО

Извор: Правда / РТС