Да ли ће доћи и до директног сусрета Вучића и Kуртија током конференције која се поводом Дана примирја у Првом светском рату одржава у Паризу 10. и 11. новембра или ће француски председник Емануел Макрон и лидери водећих земаља ЕУ са њима одржати одвојене састанке, као приликом последње бриселске рунде разговора крајем октобра, за сада се не зна, али се претпоставља да ће се на списку тема наћи и предлог Брисела за формирање Заједнице српских општина за који из седишта ЕУ поручују да је избалансиран.
Слободан Зечевић каже да се од разговора са француским председником Емануелом Макроном и другим европским званичницима могу очекивати "претње".
"На тим састанцима биће испоручене претње у смислу ко се не буде тога придржавао, односно ко не буде конструктиван у прихватању тих предлога, да ће сносити последице одређених санкција. Сигурно је да ће бити тих претњи, али када је реч о Kосову, показало се да су те санкције биле симболичне и да их уопште нису осећали", наводи.
Kада је реч о обећањима о чланству у ЕУ, како истиче Зечевић, то се више односи на Србију, него на Kосово.
"Kосово је ту на далеком штапу, њих сада интересује пре свега визна либерализација која би требало да ступи на снагу од 1. јануара и да што мање Срба живи на Kосову. То је политика коју они воде, притисци на српски народ који ће довести до тога да се они иселе у централну Србију. А када је реч о приступању ЕУ, то им је толико далеко у главама да мисле да им је ближе да иселе Србе са Kосова, него да приступе ЕУ", наглашава.
Сматра да ЕУ можда има амбицију да се споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине постигне како би могла да каже да су обе стране потписале документ и да је све у реду и да су на путу нормализације односа.
"Не искључујем ни ту варијанту, али много зависи од самог текста споразума и од тога да ли ће Kурти прихватити да потпише такав споразум, а да истовремено не тражи признање независности Kосова", поручује Зечевић.
Спољнополитички аналитичар Мирослав Стојановић очекује да ће на маргинама форума у Паризу сигурно бити речи о такозваном охридском споразуму, који је, подсећа, и срочен по угледу на договор између две Немачке из 1973. године.
"Неколико тачака из тога споразума су дословно преписане, само што се у охридском документу помињу Србија и Kосово. Говори се о добросуседским односима између две државе, да једна другој не ометају путеве у међународне организације и цела битка се бије око тога да се Kосову обезбеди 'пролаз' ка Уједињеним нацијама. То је превише тешка путања и готово немогућа мисија, чак и кад би Србија, што не верујем, то у једном часу прихватила, постоје та уска врата на која се може једино ући, преко Савета безбедности. А тамо још постоје две земље које с правом вета то блокирају. Није проблем толико у тврдом држању Србије, него је проблем европских лидера, без обзира што су тај папир означили као европски, у томе што пет земаља у ЕУ и даље стоји на позицији да не признаје Kосово. Није то толико ни питање љубави према Србији, него унутрашњих потреба тих земаља", наводи Стојановић.
Он указује да се Западу жури и отуда убрзање дипломатских напора да се ствари заврше што пре, јер се, напомиње, улази у критичну годину у којој следе избори за европске институције и председнички избори у САД.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
"Зато је то и подигнуто сада на један неуобичајено висок ниво, па смо на недавним сусретим у Бриселу са лидерима Београда и Приштине имали и шефови три најутицајније државе Уније, што се никада није дешавало у оваквим ситуацијама. И у Паризу ће опет бити та ситуација, да људи са јачом специфичном тежином, лидери, Макрон, немачки канцелар Олаф Шолц и вероватно ће опет бити укључена и Италија, изврше неку врсту притиска да се питања око Kосова што пре заврше", истиче наш саговорник.
Додаје да је ситуација и за ЕУ и за САД све драматичнија јер улазе у период великих изборних ломова. Сматра да ће се у Европском парламенту вероватно доста промешати карте, јер десница јача у великом броју земаља и биће очигледно тај политички рељеф промењен. Затим се улази у америчке председничке изборе који су, напомиње, крајње неизвесни.
"Ту треба додати и међународну ситуацију која је крајње драматична и она условљава управо повлачење ових потеза да се уграби време и затворе бар неке од жаришних тачака, а они Балкан рачунају једном од оних тачака која може да направи дар-мар. Рат на Блиском Истоку је драматичнији од сукоба Русије и Украјине. Јер тај сукоб се не разлива, али сукоб на Блиском Истоку може да се разлије као ратна лава и да се отме контроли. Зато је Европљанима потребно да забележе неку врсту макар политичког успеха до краја године. Не верујем да ће се то десити, већ да ће драма око Kосова трајати још доста дуго", закључује Стојановић.
Извор: Косово онлајн
