„Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије“, стоји у нацрту закључака у који је РСЕ имао увид.
Ове закључке ће усвојити министри за европска питање на састанку Савета Општих послова 12 децембра. Исте закључке ће потом потврдити и Европски савет на самиту европских лидера који ће бити одржан 14. и 15. децембра.
Поглавље 35 у приступним преговорима између Србије и Европске уније, обухвата односе са тзв, Косовом.
ЕУ редовно упозорава да брзина приступног процеса са Србијом зависити од напретка у дијалогу о нормализацији односа.
Србија и тзв. Косово су 27. фебруара постигли споразума о путу ка нормализацији односа.
У Охриду је 18. марта усаглашен анекс примене овог договора.
Београд и Приштина нису потписале споразум ни анекс примене, јер је то одбио председник Србије Александар Вучић.
Изјавом високог председника ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност Жозепа Борела споразум се сматра правно обавезујућим за обе стране.
ЕУ је и раније поручила да ће и овај споразума да се укључи у приступни процес Србије, како би се потврдио правно обавезујући карактер тог документа.
У нацрту закључака се поздравља Споразум о путу нормализације између тзв. Косова и Србије и његов анекс за имплементацију. Међутим изражава се жаљење због недостатка примене код обе стране, „као и других нерешених обавеза постигнутих у дијалогу који помаже ЕУ“.
Позивају се „Србија и тзв. Косово да у потпуности поштују и спроводе све обавезе, без даљег одлагања и предуслова“.
„Ово укључује оснивање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином. Савет поздравља спремност Србије и тзв. Косова да прихвате нацрт статута који је странама представила ЕУ, уз разумевање да је потребно даље радити на овој основи“, стоји у нацрту.
Такође се у документу изражава очекивање да „и Србија и Косово пронађу одрживо решење за ситуацију на северу Косова које гарантује безбедност, сигурност и партиципативну демократију за све грађане“.
„Савет очекује од Србије да се укључи у Дијалог уз подршку ЕУ у доброј вери и духу компромиса како би се постигао свеобухватан правно обавезујући споразум с Косовом о нормализацији односа у складу с међународним правом и правним тековинама ЕУ без даљег одлагања. Овај споразум треба да се бави свим кључним отвореним питањима и на тај начин допринесе регионалној стабилности”, наводи се у закључцима.
Додаје се да су нормализација односа и спровођење обавеза из дијалога суштински услови на европском путу обе стране и да „обе стране ризикују да изгубе важне прилике у одсуству напретка“.
“Србија није довољно урадила по питању мера око насиља на северу”
У закључцима који се односе на Србију, у одломку који се односи на насиље на северу Косова, поручује се да нема оправдања за ово насиље и оштро се осуђују „насилни акти демонстраната косовских Срба против грађана, трупа КФОР-а, органа за спровођење закона и медија који су се десили 29. маја 2023“.
Такође се у том смислу спомиње у напад на тзв. косовску полицију у селу Бањска 24. септембра 2023, када су убијени један тзв. косовски полицајац и потом тројица нападача спрске националности.
„Савет очекује од Србије да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере да се починиоци напада ухапсе и брзо приведу правди. Савет изражава жаљење што Србија није предузела довољне мере у том погледу“, поручује се у нацрту закључака који чекају на усвајање Савета општих послова ЕУ.
Изражава се забринутост због поновљеног гомилања војних снага Србије у близини Косова те констатује накнадно смањење трупа и опреме.
„Србија и Косово морају да наставе са сталним напорима за деескалацију, да се уздрже од једностраних и провокативних акција које би могле да доведу до тензија и насиља и да зауставе реторику која изазива поделе“, поручује Савет ЕУ.
Поздравља се чињеница да је Србија предузела „неке кораке у правом смеру“, укључујући јавно подстицање косовских Срба да учествују на локалним изборима на северу Косова. Од Србије се тражи да подстакне косовске Србе да се врате у институције које су напустили.
Понавља се упозорење да ће могући неуспех у деескалацији тензија имати последице и да је ЕУ спремна да процени „даље мере и према Србији и према Косову, ако буде потребно“.
“Србија спремна за отварање кластера, али мора да усклади спољну политику”
Савет ЕУ, у нацрту закључака прихвата процену Европске Комисије да Србија одржава свој ниво припремљености за почетна мерила у кластеру 3 (Конкурентност и инклузивни раст) и обећава да ће наставити с проценом тога.
Поручује се, међутим, да ЕУ има снажна очекивања од Србије да појача своје напоре ка потпуном усклађивању са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама, укључујући Русију и Белорусију, „као питање највећег приоритета“.
„Савет такође позива српске власти да се уздрже од акција и изјава против ставова ЕУ о спољној политици и другим стратешким питањима“, наводи се у нацрту закључака.
Савет ЕУ такође прима на знање „хуманитарну и другу помоћ“ Србије Украјини.
Поздравља се такође „побољшана сарадња“ Србије с ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ и охрабрује Србија да настави ове напоре.
„Иако признаје напредак у овом погледу, Савет наставља да наглашава потребу да Србија у потпуности испуни своју обавезу да се усклади са визном политиком ЕУ“, поручује се у нацрту закључака.
Владавина права и односи с тзв. Косовом кључни за приступни процес
Министри за европска питање земаља чланица ЕУ, од Србије ће тражити да настави да се фокусира на испуњавање привремених мерила из поглавља 23 и 24 које се односе на владавину права.
Поздравља се благовремено усвајање пет закона којима се примењују уставни амандмани из 2022, али се нацртом закључака поручује да је потребан даљи рад и политичка посвећеност да би се спровеле реформе у основним областима, укључујући правосуђе.
Подвлачи се потреба да Србија појача напоре у борби против корупције и организованог криминала, те неопходност опипљивих и убедљивих резултата о ефикасним истрагама, кривичним гоњењима, правоснажним пресудама, замрзавањем и конфискацијом имовине стечене криминалом.
„Савет подсећа да ће напредак Србије у владавини права и нормализацији односа са Косовом наставити да одређују укупан темпо приступних преговора“, поручује се путем ових закључака који ће бити усвојени 12 децембра.
Забринутост стањем у медијима и односом према ратним злочинима
Савет ЕУ ће овим закључцима поновити своју забринутост због ограниченог напретка у побољшању општег окружења за слободу изражавања и независност медија у Србији. С тим у вези позива се Београд да појача напоре на делотворној примени акционог плана медијске стратегије.
У документу се подвлачи важност значајне регионалне сарадње у домаћем решавању питања ратних злочина, решавању преосталих случајева несталих особа и пуне сарадње са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове.
„Не би требало да постоји подршка осуђеним ратним злочинцима нити величању или негирању њихових злочина“, поручује се путем закључака.
Извор: РСЕ/НСПМ
