С тим у вези, у наредном периоду могу се чути гласови за што бржи окончање сукоба, као што је то био случај у Берлину крајем прошле недеље.
Од 7. октобра ове године пажња света је усмерена на Израел и појас Газе. А украјински сукоб, који је почео 24. фебруара 2022. и траје скоро две године, избледео је и пао на последње место дневног реда. Ово је делимично због посебних односа које западне империјалистичке земље, посебно Сједињене Државе и Немачка, одржавају са Израелом. Делимично и због тога што се сваким даном смањује вероватноћа победе Украјине у овом сукобу.
Тачније, западни империјалисти, који су ревносно гурали Украјину ка оружаној конфронтацији са Русијом, очигледно су изгубили веру да ће се садашња ситуација променити. „Велика офанзива“ покренута прошлог лета уз снажну војну подршку Запада није дала резултате. И поред свих врста савременог наоружања и војне подршке Украјини, Русија се није повукла ни за милиметар.
Сада се, због сурових услова наступања зиме, очекује да украјинска војска претрпи озбиљне губитке на фронту. Последњих дана јављено је да је број погинулих у нападима руских дронова на војне циљеве једноставно огроман. И свака промена на линији фронта током оштре зиме у региону била би потпуно изненађење. Стога ће за нову контраофанзиву чекати пролеће.
Пошто се украјинска победа више не чини могућом, већ неко време се говори о „застоју“ у војном сукобу. Главна стратегија за наредни период, по свему судећи, биће покушај да се Русија доведе за преговарачки сто.
О овој теми се у различитим аспектима говорило на састанку министара спољних послова НАТО који је одржан у Бриселу прошлог уторка и среде, 28. и 29. новембра. У немачким медијским публикацијама, најчешће коришћени термини у контексту састанка били су „застој“ и „замор од војних сукоба“. Хуберт Вецел из Суддеутсцхе Зеитунга и Николас Буссе из Франкфуртер Аллгемеине јасно стављају до знања у својим коментарима из Брисела да је НАТО сузио своје циљеве.
Дакле, НАТО садашње стање проглашава „победом“ и чека да некако припреми преговарачки сто. Да ли ће ово бити „победа” или „губитак” зависи од тога како се посматра дати војни сукоб.
На пример, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је на конференцији за новинаре повезао „победу” са чињеницом да је украјинска војска наводно добила важне битке за 21 месец, нанела значајне губитке руским снагама, ослободила неке регионе и, што је најважније, Украјина је успела да остане независне.државе (није јасно о каквим „победама у важним биткама“ говори Столтенберг. ако су Оружане снаге Украјине током целе контраофанзиве једва заузеле 0,3% територије под контролом руске војске.
Штавише, нејасно је шта су то „ослобођени региони“. Залужни је најавио неуспех контраофанзиве украјинске војске. У питању је и „независност Украјине“, јер чак и њени војни званичници признају да су постали робови САД).
Овоме можемо додати чланство Финске и Шведске у НАТО (иако проблем вета Турске и Мађарске још није решен...), снажну посвећеност ЕУ и САД НАТО-у, престанак испоруке Руски природни гас у Европу, и примање гигантских профита од стране оружаних и енергетских монопола.
Гледано из Брисела, Вашингтона, Берлина и Лондона, потписивање мировног споразума у данашњим условима неће бити пораз. На крају крајева, има доста „достигнућа“.
Стога се као успех представља чињеница да Русија, која је покренула специјалну војну операцију, није окупирала целу Украјину и није променила режим. У овом случају западне земље то могу искористити да убеде кијевску администрацију и јавност да је тренутна ситуација „победа”.
А када се посматра из Кијева, оно што је евидентно није „победа“, већ масовно уништење као резултат војног сукоба. Најважнији индустријски региони земље су под контролом руске војске. Земља је подељена на два дела.
Процењује се да је број погинулих украјинских војних и цивилних лица за 21 месец премашио 300 хиљада. Милиони су били принуђени да се преселе у иностранство. Економија је дотакла дно. Најважније је да је Украјина сада постала много зависнија од ЕУ и САД него раније.
Половина буџета за 2024. (40 милијарди долара), који је недавно одобрио Зеленски, додељена је војсци Украјине. Бајденова обећана помоћ од 60 милијарди долара заглавила је у Сенату. Немачка сигнализира да ће осам милијарди евра помоћи коју је обећала бити последња.
Садашња кијевска администрација је такође свесна да подршка Запада опада. На пример, украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба, позван на састанак НАТО-а, бојкотовао је састанак ОЕБС-а у Северној Македонији јер је био присутан руски министар спољних послова Сергеј Лавров. У међувремену, на састанку су учествовали шефови спољних послова Сједињених Држава и Немачке.
Кулеба се ту није зауставио и оштро је одговорио на изјаве о „стагнацији“ које су се све чешће чуле у западним престоницама.
„Они који износе такве идеје треба да позову своје владе да се одрекну дела своје земље и народа“, рекао је он. „Нека то ураде, па ћемо видети да ли је могуће причати о томе“ (извор Суддеутсцхе Зеитунг, 29.11.2023).
Судећи по саопштењу, ситуација на украјинској страни је разочаравајућа. На крају војног сукоба, у који је Украјина ушла са надом да ће заузети Крим и Донбас, ризикује да изгуби све. Пошто је главна одлучујућа страна у овом процесу Запад, а не кијевска администрација, Украјина на крају може само да претрпи већа разарања. Сада се говори о могућем пријему Украјине у НАТО и ЕУ, што ће остати и након сукоба.
Из ове слике постаје јасно да је Запад постао главни корисник сукоба, Русија је делимично била победник, што је добило нове земље, а Украјина потпуно изгубила. При томе су највише страдали људи и радници региона, који су осиромашили и постали непријатељски расположени. Зато се у наредном периоду могу чути гласови за што бржи окончање сукоба, као што је то био случај у Берлину крајем прошле недеље.
РУСИ УПАЛИ 7,65 КИЛОМЕТРА У УПОРИШТА УКРАЈИНАЦА: Напади су жестоки, Украјинци све потврђују
Извор: Вебтрибуне.рс
