Албанска мафија жели владу која ће омогућити несметано одвијање криминалних активности како би Србија постала држава-чвориште за „нарко-интерконекцију” у овом делу света, а за овакве своје циљеве на располагању су јој неограничени ресурси јер су приходи од нарко-бизниса у Албанији, процењује се, већи од буџета Албаније и износе више од пет милијарди евра, наводи се у анализи актуелне ситуације института ИФИМЕС поводом завршетка изборне кампање за ванредне парламентарне изборе у Србији, ванредне покрајинске изборе у Војводини и ванредне локалне изборе за град Београд и још 65 локалних самоуправа у Србији, који ће се одржати 17. децембра.
Информације о могућностима избијања нереда да дан избора и непризнавања резултата избора од стране незадовољних учесника избора треба схватити озбиљно, посебно институције морају бити спремне да осигурају мир и безбедност свим грађанима и учесницима изборног процеса. „Забрињавајуће је да поједини опозициони челници у Србији ’превентивно’ и без икакве основаности и доказа, већ унапред најављују сумњу у изборне резултате, што се у аналитичким круговима тумачи као знак несигурности у резултат своје изборне кампање и домете понуђеног политичког програма – који има углавном једини програмски циљ: опседнутост Александром Вучићем и како га срушити с власти”, наводи се у анализи ИФИМЕС-а, уз апел да је потребно спречити сваки облик насиља, које не сме ни у ком случају бити коришћено као средство политичке борбе.
Предстојећи избори су најважнији од 2012. године и карактерише их до сада невиђено прљава и брутална кампања усмерена ка дискредитацијама. „Србија је по много чему специфична земља због своје геополитичке и геостратешке позиције, раскрсница је регионалног и међународног криминала и евидентирана је присутност различитих интереса. Због тога се улажу енормни напори од стране државе, да се сузбију криминал и корупција. Србија представља баријеру за мигранте јер штити Европску унију од миграната. Због тога предстојећи избори превазилазе важност избора само за Србију, него имају далеко шире импликације. Интензивна је дестабилизација државе производњом бројних афера. Важно је заштити уставноправни поредак, а безбедносно-обавештајно-одбрамбени и полицијски сектор налазе се пред великим изазовима, претњама и ризицима”, наводи се у анализи ИФИМЕС-а.
Аналитичари сматрају да постоји интерес појединих домаћи и страних актера да Србију претворе у „деоничарско друштво”, где ће свако располагати одређеним пакетом деоница и тако управљати државом. Борба ће се водити око контролног пакета акција. Уколико би се то остварило, било би погубно за Србију, демократију и њене грађане, јер њихови гласови били би обезвређени и дерогирани, а Србијом би управљали „деоничари”, а не представници изабрани на демократским изборима.
Због тога је, закључује се у анализи, од највећег државног значаја да предстојећи избори у Србији протекну у миру, да буду транспарентни, надзирани од стране домаћих и страних проматрача и верификовани од стране свих учесника изборног процеса. Важно је да након избора победник што брже формира оперативну и функционалну владу, која ће позвати све политичке актере да убрзано раде на европском путу и да постигну преко потребни консензус око кључних националних питања, посебно у вези с окончањем дијалога о нормализацији односа између Београда и Приштине.
Анализирајући због чега 21. век може да буде век Србије, наводи се да је за Србе и Србију 20. век био трагичан, као и да су тешка страдања у Првом и Другом светском рату и распад бивше Југославије оставили трауматичне последице. Трагично убијени премијер Србије Зоран Ђинђић је о томе рекао: „Увек се поставља питање бољег сутра. Желео бих да људи почну да верују да сутра може да буде боље него данас. Моја филозофија српске историје је да смо изгубили цео 20. век, и уверен сам да 21. век може да да буде век наших постигнућа.” ИФИМЕС закључује да је Ђинђић започео убрзану демократизацију и преко потребне реформе, које су покренуле процес развоја и просперитета Србије. Додаје се да је тада Србија постала епицентар дешавања у региону и лидер у реформама и да је атентатом на премијера Ђинђића 2003. године тај процес заустављен.
Аналитичари сматрају да се може „с временске дистанце од 20 година од атентата на премијера Ђинђића” констатовати да је Србија поновно постала епицентар дешавања у региону и мотор европских интеграција, посебно након доласка на власт Александра Вучића и Српске напредне странке (СНС). „Забележени су значајни економски успеси и спремност за убрзан пут ка чланству у ЕУ. Србија је успела на годишњем нивоу да одржи висок ниво страних инвестиција, који се креће од око шест милијарде евра годишње, више него све остале земље региона заједно, постала је енергетско чвориште и уписала се на енергетску карту Европе, развија модерну инфраструктуру, а интензивно ради на развоју високо-софистицираних технологија и вештачке интелигенције. Наговештаји су да 21. век за Србију постаје век шанси и просперитета. Када је Србија кроз историју убрзано напредовала, тај напредак се покушао успорити или чак зауставити. Убиство тадашњег премијера Ђинђића то потврђује”, наводи се у анализи.
„Србија се успешно репозиционирала и ребрендирала у регионалним и међународним односима и од објекта је постала субјекат међународних односа, што је највидљивије кроз дијалог о нормализацији односа између Београда и Приштине, где је председник Србије Александар Вучић успео да наметне парадигму „не могу они да добију све, а ми ништа”. „Одржавање самита Покрета несврстаних поводом 60 година од оснивања, октобра 2021. године, представља велики успех спољне политике Србије, а одржавање највеће светске изложбе Експо 2027. у Београду још је једна потврда угледа и утицаја који Србија има у међународним и регионалним односима. Због тога је важност будућег чланства у ЕУ још већа, јер ће се тиме отворити пут за неслућен развој и просперитет Србије”, закључују у ИФИМЕС-у, који има стручне сараднике у Љубљани, Вашингтону, Бриселу, Београду и Приштини, као и специјални консултативни статус при Економско-социјалном савету Уједињених нација.
Прочитајте ОВДЕ шта је Путин рекао о Републици Српској
Извор: Политика
