Када је реч о БиХ, лидери ЕУ одлучили су да преговори буду отворени када та земља испуни критеријуме и затражили од Европске комисије да до марта наредне године извести о степену усклађености БиХ са критеријумима за чланство, у циљу доношења такве одлуке.
Одлука о отварању преговора са Украјином већ првог дана самита била је мало изненађујућа, јер је Мађарска најављивала да ће уложити вето на отварање приступних преговора са Украјином.
Мађарски премијер Виктор Орбан изашао је, међутим, из сале у тренутку када се гласало о тој одлуци, што је омогућило да осталлих 26 лидера да зелено светло за отварање преговора са Украјином.
Орбан је рекао да је покушао да убеди остале лидере ЕУ да не стављају на дневни ред питање приступних преговора Украјине, али да их је било немогуће убедити и одлуку о отварању преговора назвао лошом.
Орбан је, ипак, искористио право вета приликом доношења одлуке о финансијској подршци Украјини и тиме спречио да Кијев добије 50 милијарди евра од ЕУ.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Европски савет синоћ је објавио и закључке о Украјини, проширењу и реформама, у којима је, потврдио пуну и недосмислену посвеценост европској перспективи Западног Балкана у ЕУ и позвао на убрзање процеса придруживања.
Европски лидери навели су такође да су примил к знању наводе Европске комисије о новом Плану раста за Западни Балкан, који има за циљ да убрза социо-економску конвергенцију између Западног Балкана и ЕУ.
Лајен: ЕУ потврдила колективну посвећеност будућности са свих шест партнера са ЗБ
ЕУ је снажно потврдила колективну посвећеност будућности у којој су свих шест партнера са Западног Балкана партнера део Уније, поручила је данас председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен након завршетка самита Европског савета у Бриселу.
Она је подсетила да је током самита ЕУ одлучила да отвори преговоре о приступању са Украјином и Молдавијом и додели Грузији статус кандидата за чланство у ЕУ, као и да отвори преговоре о приступању са БиХ када се испуни неопходан степен усклађености са критеријумима за чланство.
"Снажно смо потврдили нашу колективну посвећеност будућности где је свих шест партнера са Западног Балкана део наше Уније. На пример, за Албанију и Северну Македонију, циљ Европске комисије је да отвори преговоре о приступању о првим такозваним основним кластерима што је пре могуће", рекла је фон дер Лајен.
Она је оценила да одлуке које су јуче донете на самиту Европског савета показују да ЕУ испуњава своја обећања.
"Разлог за данашње проширење никад није био јачи и убедљивији. У свету који је потресен вишеструким кризама, то је улагање у стабилност. То је улагање у безбедност и просперитет нашег континента и велика инвестиција у демократије", рекла је.
Председник Европског савета Шарл Мишел рекао је да је лично уверен да је проширење избор за будућност Европе, која ће у будућности морати да буде стабилнија, безбеднија и сигурнија, као и просперитетнија.
"За нашу децу, мислим да мора да буде стабилнија, безбедноја и просперитетнија са земљама које желе да нам се придруже у оквиру ЕУ. И то се односи на земље источног партнерства и Западни Балкан", навео је он.
О америчкој ротацији у Украјини прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
