ЦЕЛА УКРАЈИНА ПАДА ДО ЛЕТА 2024. ГОДИНЕ - Из Русије најављују освајање нових територија

20-12-2023 22:29 Ратни извештаји Донбас Издвојено Свет Планета

Још средином јула ове године је британски лорд Данијел Ханан, у The Daily Telegraph, размишљао како поражену Русију треба поделити и како безбедно пренети њено нуклеарно оружје „у поуздане руке“. Прошло је само пет месеци, а сада тај исти лорд Ханан, на страницама истог листа, виче: „Путинова Русија је близу за нас поражавајуће победе!“

И друге западне личности, које су директно одговорне за неуспех Кијева, одједном су почеле да се дистанцирају од украјинског питања. Бивши амерички амбасадор у Москви Мајкл Мекфол, почео је ватрено да тврди да он нема никакве везе са одбијањем Кијева потпуно бенигног Цариградског споразума. „Ја сам само професор који је од свега далеко, далеко!“ Одједном је „заборавио“ да је он шеф експертске групе која разрађује препоруке за председника Украјине – чак се та група званично назива „групом Јермак-Мекфол“

Када Билд, или било ко други црта карте са „тајним плановима Русије“, то још једном указује да Запад није ни започео озбиљну анализу једноставних и јасних захтева Русије постављених још у децембру 2021-ве. Ако је потребно да дођемо до Дњепропетровска - да би Запад разумео те захтеве - нека буде тако

Aутор: Владимир КОРНИЛОВ, РИА Новости

„До краја 2026. Русија ће припојити Харков, Дњепропетровск и Запорожје!“

Све ово није изум „руске пропаганде“. Ово пишу најозлоглашенији антируски медији на Западу.

Прва процена је из алармантног чланка CNN-а који покушава да предвиди колико ће кијевски режим трајати без помоћи Запада.

Други је из чланк акоји је у немачком Bild објавио апсолутно русофобични коментатор Јулиан Репке, који тврди да је прошпијунирао „тајне руске планове“ за наредне године.

Да, Запад нагло мења тон својих изјава у вези са Украјином у односу на крај прошле године, када су сви тамошњи аналитичари говорили где ће и када стићи оружане формације Зеленског током „пролећне контраофанзиве“.

А још средином јула ове године је британски лорд Данијел Ханан, у The Daily Telegraph, размишљао како поражену Русију треба поделити и како безбеано пренети њено нуклеарно оружје „у поуздане руке“. Прошло је само пет месеци, а сада тајисти лорд Ханан, на страницама истог листа, виче: „Путинова Русија је близу за нас поражавајуће победе“.

Оштру промену расположења добро је објаснио у колумни за The Spectator британско-америчкa књижевница Лајонел Шрајвер. Она је указала да су сви на Западу одједном постали „уморни од украјинских тема“.

Навела је да је прелазак блискоисточни рат, који је избио 7. октобра, чак пробудио „тајну радост“ због прилике да се коначно заборави Украјина. А објашњење је врло једноставно: „Нудили сте нам причу о Давиду и Голијату. Али, то је лоша прича ако у њој победи џин. Сада ширу јавност не занима шта ће бити са пораженим „Давидом“.

Обратите пажњу на то како су оне западне личности, које су директно одговорне за неуспех Кијева одједном почеле да се дистанцирају од украјинског питања. Бивши амерички амбасадор у Москви Мајкл Мекфол, почео је ватрено да тврди да он нема никакве везе са одбијањем Кијева од потпуно бенигног Цариградског споразума.

„Ја сам само професор који је од свега далеко, далеко! – рекао је Американац.

Одједном је „заборавио“ да је он шеф експертске групе која разрађује препоруке за председника Украјине – чак се та група званично назива „групом Јермак-Мекфол“. А Зеленски је пре само три месеца примио овог америчког дипломату у Кијеву да

Нико, очито, не жели да одговара за неуспех пропалог украјинског „Давида”.

Западни пацови брзо беже са украјинског брода.

Постепено, општи консензус у западним оценама ситуације у Украјини постао је признање да ће кијевски режим морати да пристане на територијалне промене.

Дебатује се само о томе које територије ће морати да буду уступљене и како то формализовати на папиру.

Корпорација РАНД, која је дала значајан допринос развоју неуспеле стратегије Вашингтона за „разбијање Русије“, сада активно генерише опције за мировни споразум о Украјини. Међу њима је и „немачки модел“ поделе Украјине на условни „запад“, који би као Западна Немачка постао чланица НАТО, и на „Источну Немачку“.

Врте и нову верзију Цариградског споразума.

Они једноставно не могу да схвате да Русија не говори о територијалним аквизицијама, већ о својој безбедности, што одмах негира било какву опцију примања макар неког дела Украјине у НАТО или неки други антируски блок.

Што се тиче повратка у „Цариград“, заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански је овако одговорио Мекфолу: „Немате о чему да бринете. Зе-Украјина је пропустила своје шансе за тако повољн заокрет. Сваки могући договор одсад ће одражавати његову капитулацију, а заслуге за то ће бити и ваше, професоре“.

А када Билд, или било ко други црта карте са „тајним плановима Русије“, то још једном указује да Запад није ни започео озбиљну анализу једноставних и јасних захтева Русије постављених још у децембру 2021-ве.

Ако је потребно да дођемо до Дњепропетровска - да би Запад разумео те захтеве - нека буде тако. Без обзира на тајминг.

Ако не буде јасно, идемо даље - док се циљеви и задаци специјалне операције у потпуности не остваре.

Пре неки дан је руски министар спољних послова Сергеј Лавров још једном објаснио западњацима: „Што дуже будете терали Зеленског да води рат, то ће бити тежи услови у којима ће преговарати“.

На Западу и даље размишљају у митовима попут оног о Давиду и Голијату: "Хајде да сви заједно помогнемо Давиду да сруши дива Голијата. Шта, зар није успело? Е, онда није занимљиво, настави без нас.

Шта тражиш од нас? Ми смо само „професори.“