Пецајући у немирним водама Србије након оспораваних избора, Русија је у понедељак оптужила Запад да је организовао антивладине уличне протесте у Београду, који су у недељу увече прерасли у насиље, пише амерички медиј.
Тврдње руског амбасадора у Србији Александра Боцан-Харченка о западњачкој завери престављају најновији напор Москве да осујети досадашњу (углавном безуспешну) дипломатску кампању Сједињених Држава и Европе да извуку Србију из руске орбите и прекине традиционално јаке везе између два словенска и православна хришћанска народа, наводи се у њиховом тексту.
Раније мирни улични протести у Београду због, како опозиција каже, намештених општих избора 17. децембра, ескалирали су у недељу након што су демонстранти, како пише Њујорк Тајмс, покушали да упадну у зграду Градске скупштине где је полиција на њих бацила сузавац.
Руски амбасадор је у телевизијском интервјуу рекао да постоје „непобитни докази“ да је „немире“ подстакао Запад.
Овим је поновио тврдње председника Србије Александра Вучића, да се његова влада нашла на удару спољних снага које траже „револуцију у боји“, термин који је сковала Русија да опише народне побуне које она увек одбацује као западне завере.
„Ово је био покушај насилног преузимања државних институција Републике Србије“, рекао је Вучић за ТВ Пинк, провладину телевизију, исмевајући оптужбе за изборне нерегуларности као „лажи“ које су сковали његови политички противници.
Нема доказа да су западне владе подстакле прошлонедељне уличне протесте против Вучића и онога што његови противници описују као покрадене београдске изборе, пише Њујорк Тајмс.
Протести против избора настављени су и у понедељак.
Демонстрације које су предводили студенти универзитета привукле су само скроман одзив, али и блокирале саобраћај у централној београдској улици до седишта Владе.
У извештају посматрача избора из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) од прошлог понедељка наводи се да је српским бирачима дат широк избор кандидата и да се „слобода изражавања и окупљања генерално поштује“.
Али, наводи се, владајућа странка је имала предност јер су „притисак на бираче, као и одлучно учешће председника и системске предности владајуће странке поткопали изборни процес у целини“.
Владајућа Српска напредна странка, како пише овај медиј, надмашила је опозицију на овомесечним парламентарним изборима, али је прошла слабије на изборима за Градску скупштину Београда, изборивши тесну победу коју је опозиција приписала бирачима за које кажу да су илегално довезени у престоницу из других подручја земље, са Косова и из Босне.
Прихватајући пораз на гласању за нови парламент, опозиција је обећала да ће поништити „намештени резултат“ на изборима у Београду и организовала је свакодневне уличне протесте током протекле недеље.
Западне земље, које су опрезне да „не спале мостове“ са Вучићем, тихе су у критикама избора.
Амбасадор САД у Србији, Кристофер Р. Хил, позвао је прошле недеље земљу да се позабави „недостацима“ изборног система, али је нагласио да се „америчка влада радује наставку рада са српском владом“ и да та сарадња укључује регионална питања али и „жељу Србије да постане део породице западних народа“.
Србија је 2009. године поднела захтев за чланство у Европској унији, али је њена пријава у застоју годинама.
Од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару прошле године, расте притисак са Запада на Вучића да изабере страну.
Вучић је осудио руску инвазију на Украјину, али је одбио да се придружи европским санкцијама Русији и показао само мали интерес за решавање дугогодишњег спора око статуса Косова, како пише Њујорк Тајмс – „некадашње српске територије која се прогласила независном државом 2008.“ године.
Косово, насељено углавном етничким Албанацима, прекинуло је везе са Србијом након НАТО бомбардовања Београда и других градова 1999. године због чега су чак и многи проевропски оријентисани Срби постали дубоко сумњичави према намерама Запада.
Зла крв се полако смирила између Србије и Запада, који је окривио Косово, а не Вучића, за заоштравање тензија и распламсавање насиља у претежно српским областима северног Косова у септембру.
Тај став је довео до оптужби европских политичара и коментатора да покушавају да „смире“ Београд, јер у Вучићу виде главну претњу миру на Балкану.
Уместо да дају Вучићу више слободе да раскине са тврдолинијским српским националистичким снагама, блиско повезаним са Русијом, како се Вашингтон надао, чини се да су га недавни избори само гурнули ближе Москви.
После сукоба у Београду у недељу увече, премијерка Србије Ана Брнабић, блиски Вучићев савезник, захвалила је руским безбедносним снагама што су поделиле информације које указују на западну руку у протестима опозиције.
„То вероватно неће бити популарно овима са Запада, али ја посебно вечерас осећам да је важно стати у одбрану Србије и да се захвалим руским службама безбедности које су имале те информације и које су их поделили са нама“, изјавила је Брнабић.
Извор: Н1
