Раст каматних стопа гура наниже вредност хартија од вредности са фиксним приходом и тако наставља да наноси потенцијалне губитке америчким банкама и током трећег квартала. Банке осигуране од стране Федералне корпорације за осигурање депозита (ФДИЦ) пријавиле су нереализоване губитке од скоро 684 милијарде долара у трећем кварталу. Тај износ представља разлику између цене коју су платили за обвезнице у свом инвестиционом портфељу и тренутне тржишне цене тих хартија од вредности.
Ниво нереализованих губитака по инвестиционим хартијама од вредности у америчком банкарском сектору расте галопирајућом брзином откако су каматне стопе почеле да расту почетком 2022. године. Само на прелазу између другог и трећег квартала њихов ниво је порастао за петину.
Према подацима Федералне корпорације за осигурање депозита, нереализовани губици банака по хартијама од вредности расположивих за продају и које се држе до доспећа износиле су 683,9 милијарди долара у трећем кварталу и биле су за 22,5 одсто више у односу на претходни квартал.
ЗАШТО СЕ ПЛАНИРА УНИШТАВАЊЕ ДРЖАВЕ И СТАНОВНИШТВА? Генерал САД…
Тај акумулирани губитак је настао падом вредности хартија од вредности у инвестиционом портфолију банака.
Шта је нереализовани губитак?
По математичким и финансијским правилима када расту каматне стопе, вредност хартија од вредности опада. Разлог је тај што будући новчани токови од тих хартија од вредности, односно купони на обвезнице које се плаћају инвеститорима, сада имају мању реалну вредност.
У једну руку, јер је њихова инвестиција постала ризичнија, због турбулентне ситуације на глобалном нивоу, а у другу је мања куповна моћ исте количине новца (купона) због инфлације. Дакле, постоје боље инвестиције на тржишту.
Да су инвеститори купили те исте обвезнице у овом тренутку, имали бисмо много бољу инвестицију, јер би добили камату од 3 до 4%, а раније су инвестирали по стопи до 0,5% и то на дуги рок и сад не могу да изађу из тога. Рачуноводствено, то се приказује као "нереализовани губитак" - јер није остварен, тј. хартије још стоје у њиховом билансу, нису продате, али пад њихових вредности мора некако да се изрази.
Може се рећи да се сада мере федералне политике, затезање монетарне политике, и одлука о подизању каматних стопа, први пут јасно одражавају на банкарски сектор.
Иако су банке добро капитализоване, ризик који виси у ваздуху односи се на кредитни квалитет клијената који је у паду, ликвидност банака која је проблематична због повлачења депозита из система шест квартала узастопно, јер се клијенти плаше шта ће бити са њиховим новцем услед банкрота неколико комерцијалних банака, а евидентан је и пад тражње за пословним простором и постепен пад вредности тих некретнина.
Нереализовани губитак практично постоји само на папиру, јер настаје услед држања имовине којој је смањена цена, али још није продата, тако да је тај губитак само потенцијални, јер имовина вреди мање него у тренутку када је купљена. Тек након преноса имовине тај губитак постаје "реалан".
Одлука о продаји непрофитабилне имовине, која претвара нереализовани губитак у остварени губитак, може бити избор за спречавање наставка ерозије укупног портфолија акционара. Такав избор би се могао направити ако не постоји шанса да се акције опораве. Продаја имовине је покушај да се надокнади део почетне инвестиције, јер је мало вероватно да ће се акције вратити на своју ранију вредност.
Чињеница је да су ови губици углавном теоријске природе, јер банке не морају стварно да реализују губитке у својим билансима због овога, осим ако не продају те обвезнице. То је у основи оно што је "Силикон вели банка" (СВБ) била приморана да уради када је требало да прикупи новац прошлог пролећа, што је довело до њеног колапса.
Америчке федералне резерве су покренуле нове програме након колапса СВБ-а, како би смањили ризик да нереализовани губици доведу до нових колапса банака.
У извештају који је недавно објављен ФДИЦ наводи да, иако је америчка економија остала јака у 2023. години, банкарска индустрија се и даље суочава са значајним негативним ризицима због континуираних ефеката инфлације, растућих тржишних каматних стопа и геополитичке неизвесности.
Нето приход у трећем кварталу за 4.614 комерцијалних банака и штедних институција осигураних од стране ФДИЦ-а опао је за 2,4 милијарде долара (3,4 процента) у односу на претходни квартал.
Извор: Рт.рс
