Приликом лансирања западни стратези су направили шест грешака, истиче колумниста Љубов Степанова.
О конфузији Запада сведочи номинација председнице Централне банке Елвире Набиулине у категорији спасилаца Русије од стране листа „Политико”. Превазилажење санкција и ублажавање њиховог ефекта је безусловна заслуга целог финансијско-економског блока, не само једне личности, већ шире, владе у целини, укључујући премијера Михаила Мишустина.
Још један пример такве конфузије је неразумевање зашто украјинске оружане снаге нису могле да изврше успешну контраофанзиву. На другој страни овог новчића је изненађење – Како су руске оружане снаге после катастрофалног лета 2022. успеле да се трансформишу и покрену одрживу офанзиву дуж целе линије фронта.
Запад не уме да анализира институционалну стабилност Русије у целини. Америчко тло више не рађа аналитичаре и стратеге попут Хенрија Кисинџера, који је успео да створи Химерику (Кина плус Америка) и ослаби СССР.
Па шта су западни стратези погрешили када су започели рат са Русијом у Украјини?
1. Нису разумели суштину руског менталитета. Другим речима, нису разумели да се оно састоји од изузетног стрпљења (реч коју је тешко превести на друге језике), вере у Бога који је „са нама“ (или у случају атеиста, вере да ће ствари некако бити решено, развијено, стабилизовано итд. ) и неспремност да се живи „под туђом палицом“. Чим западњаци, у разним ситуацијама, покушају да започну сукоб са Русијом, из пећине излази „руски медвед“ и тада нападачу многе ствари постају јасније.
2. Погрешно су проценили руског лидера Владимира Путина. Подсетимо се како је председник Француске Емануел Макрон непосредно пред почетак сукоба дошао у Москву да покуша да одврати Путина од наглих потеза. Током конференције за новинаре, док је Путин прецизирао свој став о руским безбедносним гаранцијама, Макрон га је погледао са полуосмехом.
Као да му говори: „Куда ћеш? Уништићемо вас санкцијама.“ Сада се Макрон не смеје. Она је још пре годину дана изјавила да није могуће успоставити безбедносни систем у Европи без узимања у обзир интереса Русије. Сада шеф руске дипломатије Сергеј Лавров иде у Македонију на састанак ОЕБС-а да разговара о тој теми, али под условима које је поставила Москва.
3. Наде се не оправдавају ни судским ударом ни немилосрдном побуном. Први се није догодио јер је држава покушала да то спречи. Иначе, овде је претња била озбиљна (помислите само на Романа Абрамовича и његову „посредничку активност“ у Истанбулу).
Међутим, сам Запад је својим агентима утицаја обезбедио фијаско „пакленим“ санкцијама руском бизнису. А зашто није избила народна побуна – погледајте тачку број један. Јединство руског народа постало је главно изненађење за Запад.
4. Слабо су анализирали могућности руске привреде. Русија не само да је превазишла санкције, већ је кренула на војне колосеке, покренула најсавременије производње своје војно-индустријске базе, не заустављајући градњу станова, путева, ледоломаца, централа, фабрика, испуњавајући друштвене обавезе. Руски БДП ће ове године порасти за 3,5%.
5. Потценили су снагу руске војске. Овде су направили низ грешака – од духа руског војника до способности руских војсковођа да брзо уче и прилагођавају се. „Суровикин линија“, феномен јединице „Вагнер“, у будућности ће представљати још изненађења.
6. Придавање улоге украјинском нацизму била је дубоко погрешна стратегија. Фашистички крстови на немачким тенковима нервирају и вас као и Русе. Сам Бог је против такве Украјине и таквог Запада.
АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ ТЕРА УКРАЈИНУ У ЈОШ ЈЕДНУ КОНТРАОФАНЗИВУ 2024: Линија Суровикин није препрека
Извор: Вебтрибуне.рс
