Жељко Утвар је Србин који је рођен у Београду 1978. године. Након завршетка студија је почео озбиљније да се бави сакупљањем предмета које су користили наши преци од Средњег века па до Другог светског рата. За протекле две деценије прикупио је озбиљну збирку преко 5.000 предмета, не само народне ношње, већ и мноштва елемената покућства.
Што се народних ношњи тиче има колекцију од 68 комплета мушких и женских униката, где спадају крајеви попут: вардарске долине, кршне Буковице и Далмације, врањанске и шумадијске... затим црногорске и херцеговачке. Поседује један специјални вез на ношњи са Змињања. Исто тако и женски комплет свечане метохијске ношње из Призрена.
Данас нема пуно људи као он да се своје слободно време и новац усмерава на такве ствари.
Утвар је изнео свој став како државне институције у Републици Србији, а поготово музеји данас имају у депоима огрмну зборку старих предмета који деценијама никада нису изнели на јавни преглед. Док Етнографски музеј у Београду има 10 различитих опанака, он поседује 300 комада неистих. Највише експоната је како сам наводи нажалост налазио по бувљацима од Суботице до Врања.
У емисији Разбуђивање, Утвар је навео један занимљив податак, а то је бомбардовање Етнографског музеја у Београду 1914. године од стране аустроугарске артиљерије које је циљано одрађено са циљем пресецања наших корена. Такође, мисли и да је Брозов режим учинио мноштва акција како би југославенизирао Србе и фактички их одвојио од исконског наслеђа и културе, јер Срби су имали државу и пре Немањића.
Како Утвар вели, последњих деценија однос Срба према својој традицији је неодговарајући и непромишљен, јер одричући се свог наслеђа ствара се погодно тле за преузимање туђе културе, где фактички престајемо бити Срби, потомци: Краља Јована Владимира, Св. Саве, Цара Душана, Кнеза Лазара, Деспота Стефана, Вожда Карађорђа, Ускока Стојана, Војводе Мишића...
С друге стране, етнографи из Загреба су му долазили и нудили сарадњу, са циљем да им прода буковичке ношње, али је одустао, јер је видео шта се спрема и како они то називају хрватске ношње из Приморја. Слично је и са нашом баштином у Босни, где се краде наша историја кроз стећаке, за које тврди да су православни односно 100% српски.
У новије време често добија позиве из иностранства, поготово Немачке, Аустрије и Француске, где му се диве за богату колекцију коју им је презентовао.Волео би да неки град у Србији омогући му сталну изложбу његове колекције како би наша деца имала шта да науче и пренесу својој деци.
Пригожин побеснео: Не разумем одакле те глупости долазе
Извор: Правда
