Пише: Александар Павић
Дејана Златановића сам упознао у децембру 2012. на протестима против тврде ”границе” између Косова и Метохије и остатка Србије које је група нас по цичи зими организовала испред Саборне цркве. То је био први протест против катастрофалног начина на који напредњачко-социјалистичка власт води преговоре о најважнијем делу српске земље и с њим нераскидиво повезаног српског идентитета. Потом смо се виђали и на потоњим протестима, против још горег Бриселског споразума.
Дејан сигурно није излазио на те протесте, бележио их и снимао из беса или лоших намера према Србији. Напротив. Уосталом, деценијски биланс најгорег преговарања у историји не само Србије него вероватно и дипломатије уопште је једнострано укидање институција државе Србије на КиМ и урушавање одбране простора северно од Ибра, где Куртијева разбојничка олош свакодневно терорише српско становништво и гради нове базе на отетој српској земљи. То пре доласка коалиције СНС и СПС на власт једноставно није било могуће. Као ни визе за стране држављане ни забране уласка српском Патријарху.
Приликом једног од протеста против нове границе унутар Србије – коју је претходна власт прихватила али нова власт потписом потврдила и доследно спровела – јавно сам изрекао – ко изда Косово, мртав је човек. Пре неколико година сам у гостовању на КТВ Зрењанин рекао да ћу, ако неко покуша да призна ”косовску” независност, узети калашњиков у руке. Стојим иза тих речи. Дејанове речи на митингу на Сретење, на који сам дошао са још неколико пријатеља у знак подршке Дејану Златановићу и Мировићу, као и свима који се противе потенцијалној издаји су, по мом суду, биле изговорене у истом духу и са истом намером – да упозоре да је издаја у Србији неприхватљива и да ће бити последица ако до ње дође.
То може да буде спорно само за оне који имају нечисту савест или лоше намере. Ако Дејан Златановић буде одговарао за те речи '’ко потпише, њега убише'’ – онда ће то бити доказ и нечисте савести и лоших намера оних који га за њих буду осудили.
Катастрофални преговарачки биланс садашње власти непрестано даје повод за протесте. Нису криви људи који на те протесте излазе, већ они чија косовска политика и изјаве непрестано узнемиравају толики део јавности у Србији. Све анкете показују да је преко 80% народа у Србији против признања лажне државе или њеног пријема у УН. Такође је огромна већина народа у Србији против имплицитног признања лажне државе – управо онаквог каквог нам нуди тзв. француско-немачки план.
Постоји један сигуран рецепт да садашња власт спречи даље протесте и нереде – да се јасно одреди и против експлицитног и против имплицитног признања лажне државе Косово. Тада би се, без обзира шта мислила о власти, доказано огромна већина јавности у Србији хомогенизовала око одбране од западних притисака и јасног одбацивања француско-немачког или сличних планова. То је једини рецепт за грађански мир и јединство на које ова власт вербално позива, а који су нам уистину преко потребни у овом преломном историјском тренутку у којем ће, као што то јесте већ више од шест векова, Косово бити огледало свих нас.
Недопустиво је да Дејан Златановић одговара зато што је против издаје Косова. Ако му је то кривица, онда ће морати да буде ухапшена скоро цела Србија. Или пак они који издају намеравају да спроведу – отворено или прикривено.
Извор: Правда
