Последњих дана премијер привремених приштинских институција све је гласнији по питању осуде Србије, иако то непрекидно ради свих ових година. Ипак, пре само неколико дана, Аљбин Курти позивао се чак и на рат. Говорио је о неизбежном рату уколико преговори између Београда и Приштине пропадну.
Мир или рат, о којима одлуку може донети Курти, нису ни мир ни рат, него пропагандна матрица једне ипак, кукавичке политике која се устручава да именује правог непријатеља, сматра Џевад Галијашевић, политички аналитичар и стручњак за безбедност и тероризам и додаје да је прави непријатељ мира на Балкану и прави непријатељ територијалног и политичког интегритета Србије удружени и агресивни Запад са својим инструментима попут НАТО алијансе, Европске Уније и медија под контролом Сороша.
„Аљбин Курти је безначајни албански политички силеџија изникао из хумуса племенске мржње албанаца на Косову и Метохији и ради све оно што су пре њега радили: Ибрахим Ругова, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај.
Његова улога је одређена политичким, финансијским и медијским операцијама агресивног србофобног Запада у процесу разбијања Југославије и бомбардовања српског етничког простора у Републици Српској Крајини, Републици Српској, Црној Гори и Србији. Аљбин Курти је зато само наставак утврђене политике Запада и ништа у Србији и на Балкану не зависи од њега“, наводи Галијашевић.
Понекад је изненађујуће да се малом силеџији и терористи даје толики значај. Његово деловање на Косову и терор према Србима који свакодневно чини је питање безбедности и мира о чему мора бринити мировна мисија на Косову и војна структура задужена за имплементацију мира – КФОР. Ако се неке групе понашају насилно и упорно угрожавају живот и имовину Срба, онда је то питање требало већ да буде постављено пред Савет безбедности УН управо из угла улоге КФОР-а и принципа провођења Резолуције СБ УН бр. 1244“ навео је стручњак.
На такозвану годишњицу (не)зависности тзв. Косова главна порука била је оживљавање УЧК терориста. На говорници у Скупштини био је истакнут амблем терористичке творевине.
-Истицање нацистичких симбола, баш као и симбола теористичких организација попут УЧК/ОВК, је резултат реафирмације фашизма у Европи и оживљавања нацистичких покрета и идеологија поражених у Другом свјетском рату. То је подржано од стране нове, неонацистичке владе Немачке и глобализованог фашизма иза кога стоје Сједињене Америчке државе.
НАТО је агресивни војно-политички инструмент за провођење те политике преобликовања светског поретка. Европска Унија је инструмент економске политике. У том, новом светском поретку нема места за жртве фашизма и нацизма из Другог светског рата, а поготово за нације које су дале снажан допринос у борби и учествовале у победи над тим глобалним злом, наводи Галијашевић.
А онда, још једна у низу, појавила се реченица премијера Албаније, Едија Раме, који се залаже за уједињење Албанаца.
- Изјава Едија Раме отворено и дрско указује на намеру Албанаца да живе у једној држави и открива, тај од Запада подржани, нескривени циљ стварања Велике Албаније. Те изјаве показују спремност да се сруши територијални интегритет Македоније и Црне Горе након што се раскомада Србија и одвоје Косово и Метохија од Србије.
Бранећи Косово Србија, као најважнија и најјача држава бивше СФРЈ и Западног Балкана спречава развој тог процеса дестабилизације и дезинтеграције Македоније и Црне Горе. Зато споразуми са НАТО и ЕУ о суверенитету Косова*, не значе почетак мира него бржи наставак успорене дезинтеграције Балкана.. Албанци би једнако мрзели Србе и када би им Срби дали и Косово и Метохију, Прешевску долину и целу Шумадију. Након Косова, те безначајне шиптарске, марионетске творевине као канцер би метастазирале и наставиле се ширити у нејакој Македонији и подељеној Црној Гори.
То је порука,коју нам је послао Еди Рама, сматра Галијашевић.
Због тога, супростављање Западној хегемонији на Балкану, реафирмацији мусолинијевско- хитлеровских творевина попут НДХ и Велике Албаније, те разбијање носилаца шиптарског тероризма и радикализма, нема алтернативу и представља једини исправан пут за све српске заједнице и државне форме на Балкану. У противном, пораз или предаја би били пуно више од пуке политичке капитулације и значили би истребљење и нестанак српског народа и његове културе, закључује Галијашевић.
Извор: ИН4С
