Причу о бугарској заједници на Косову поново је, недавно, покренула потпредседница Бугарске Илијана Јотова, приликом посете Приштини.
Телевизија Т7, која се "дала у потрагу" за организацијом која ради на томе да Бугари на Косову добију статус мањине, указује да функција канцеларије у селу Горњи Крстац у Драгашу није најјаснија.
Организацију "Уједињени Бугари", према извештају те телевизије, води Расмин Хамза, заједно са оцем Муртом Хамзом и братом Џемајлом Хамзом.
Они се још од 2019. године залажу за признавање Бугара као званичне заједнице на Косову.
Њихов рођак, Узаир Хамза, који је и шеф канцеларије за заједнице у Драгашу, потврдио је активност организације на признању Бугара као званичне заједнице на Косову.
О признавању Бугара као етничке мањине разговарало се и на последњем састанку тзв. председнице Вјосе Османи и потпредседнице Бугарске Илијане Јотове.
Јотова је чак рекла да је добила подршку за предлог да Бугари имају резервисано место у Консултативном савету за заједнице у близини њене канцеларије.
Међутим, то није потврђено из кабинета тзв. косовске председнице на упит телевизије Т7, али је Хамза потврдио тај разговор.
Председник Националног савета Горанске мањине у Србији Амир Кајкуш поручио је да на просторима садашње Горе, Горанци живе дуже од осам векова под тим именом које и данас користе и да ту чувају свој идентитет.
Кајкуш је то рекао поводом вести бугарске агенције БТА о посети потпредседнице Бугарске Илијане Јотове Косову и областима у којима, према њеним речима, живи бугарска етничка заједница.
Он је, за Косово онлајн, тада истакао да је један од разлога за формирање Националног савета Горанаца у Србији управо био и тај да очувају свој вишевековни идентитет и дају на значају чињеници да Горанци постоје, и по историјским записима, сигурно више од осам векова.
О томе постоје и писани документи у којима се називају Горанцима, нагласио је Кајкуш.
"Због тога истичем став Националног савета да Горанци на просторима садашње Горе живе дуже од осам векова и под тим именом које се и сада користи. Тако да, Горани или Горанци су уствари они који тај назив нису мењали", рекао је он.
Свесни да су постојали, постоје данас и постојаће покушаји асимилације Горанаца, Кајкуш каже да је због тога са групом ентузијаста договорен и успешно формиран Национални савет Горанаца у Србији, први пут у историји.
Тај Савет, пре свега, у оквиру својих законских права, штити право на језик, на образовање, на идентитет и културу, традицију и обичаје, односно сва права Горанаца, на свим пољима на којима могу да буду угрожена.
Извор: Косово онлајн
