Обрадовић говори и о свом учешћу на протесту испред зграде Председништва, након којег су поједини учесници ухапшени, али и о пиву којег је након тога попио у оближњој пивници.
За почетак да решимо недоумицу око тога да ли сте позивали на протест испред Председништва 15. фебруара, да ли сте му присуствовали и сходно томе „учествовали у рушењу уставног поретка“?
У објави на Твитеру позвао сам на сретењско окупљање као вид подршке делегацији Срба са КиМ која је тога дана боравила у Београду да би изнела своје захтеве испред Председништва. Био сам лично присутан са саборцима, као што ћу позивати и убудуће и бити присутан и на сваком следећем протесту против потписивања француско-немачког споразума о признању лажне државе Косово. Да за почетак решимо и то да рушиоци уставног поретка не можемо бити ми који се залажемо за поштовање Устава и одбрану Косова и Метохије у саставу Србије већ искључиво они из власти који су спремни да потпишу француско-немачки споразум и одрекну се дела наше државне територије. Притом је потписивање овог споразума, који директно води у стварање Велике Албаније, пут у нестабилност и немир, као и дугорочну безбедносну претњу за читав регион а не само Србију.
Како објашњавате своје фотографије из пивнице које су освануле у многим прорежимским медијима, с тезом да сте ту наздрављали, док су „ваши правили хаос испред Председништва“?
Прво, шта је спорно у томе да се попије пиће у кафани са најближим сарадницима и чему то стално праћење и сликање опозиционих лидера у свакодневном животу. Друго, отишао сам са протеста на пиће са друштвом након говора последњег учесника и никакав хаос испред Председништва нисам видео. А добро знате да се никада не кријем иза других људи и да када се борим за нека своја уверења и правду увек сам у првим редовима.
С обзиром на то да сте тражили ослобађање ухапшених Дејана Златановића и Дамњана Кнежевића, како се одређујете према поруци „ко потпише, њега убише“?
Дејан и Дамњан су противправно лишени слободе и одређен им је притвор од 30 дана а да нису учинили никакво кривично дело. Не знам како су представници власти и правосуђа препознали Александра Вучића у овој Дејановој пароли у којој се не каже ни ко ни шта да потпише. Зар није исто то изјавио и наш чувени драмски писац и академик Душан Ковачевић пре неког времена када је рекао да „ко потпише признање Косова, погинуће пре него што се мастило осуши”. Како у тим Ковачевићевим речима нико из власти и тужилаштва није препознао Вучића? Уосталом, зар Вучић није у Народној скупштини рекао да неће ништа да потпише. Зашто се онда уопште осетио прозваним?
Понављам захтев за хитно пуштање притворених на слободу, посебно имајући у виду да је Дејан новинар који је ухапшен на радном месту, да је инвалид, да је повређен приликом бруталног хапшења и да већ неколико дана штрајкује глађу, као и да је Дамњан претучен у притвору.
У понедељак је можда и кључни састанак Александра Вучића и Аљбина Куртија у Бриселу. Да ли очекујете да дође до потписивања немачко- француског плана за Косово?
Вучић је већ пристао на француско-немачки споразум, али је питање да ли ће га он лично потписати или ће то препустити Ани Брнабић као што је антиуставни Бриселски споразум потписао Ивица Дачић. Сада Вучић грозничаво тражи да добије нешто заузврат са чим би покушао да оправда ову издају пред грађанима Србије, иако је то немогућа мисија. Посебно је смешно и трагично ако је то што он тражи Заједница српских општина коју је договорио још пре 10 година. Замислите преговарача који потписује нови договор у коме даје све и не добија ништа, или заузврат моли да се испуни нешто што је остало неиспуњено из неког старог договора. А то је ЗСО која би се формирала по тзв. уставу и законима лажне државе Косово, дакле у независном Косову, што је још један чин признања којим се Срби на КиМ осуђују да буду мањина у туђој држави.
Имате ли ви предлог за решење косовског питања, а да није враћање преговора у УН, што је фактички немогуће и одржавање статуса кво?
Србија нигде не жури. Западу се жури да неко у име Србије потпише признање лажне државе Косово пре него се заврши украјинска криза. Јер по завршетку украјинске кризе, на начин који би био пораз за западне интересе, дошло би до нове поделе геополитичких карата у свету, па би Србија имала бољу позицију да реализује своје националне интересе. Дакле, ништа не потписивати пре краја украјинске кризе, а посебно не западне ултиматуме по убрзаној процедури.
Постоји могућност да Србија уведе санкције Русији. Ви сте од почетка рата у Украјини на страни Москве, иако већ годину дана разара суседну државу. Како то може да се оправда?
Сукоб у Украјини је огромна трагедија. Није смело да се деси да дође до рата између два словенска и православна народа. Оно о чему се не прича је НАТО позадина: обојена револуција у Кијеву, неонацистичка политика украјинске власти која се годинама обрачунавала са руским становништвом у Донбасу, непоштовање мировних споразума и неизбежност да Русија реагује.
Извор: Нова
