Територијални интегритет је основно начело међународног јавног права,изнад права на самоопредељење и гарантовано је у Повељи УН ( уставу међународне заједнице) и Завршном акту КЕБС који гарантује неповредивост граница у Европи.
Вучићева изјава о прихватању „имплементације“ француско - немачког плана је сада званичан став Србије, односно од вечери 27. фебруара обавезује Србију према члану 7 Бечке конвенције о уговорном праву и пресуди Сталног суда међународне правде у случају Ихелен када је Норвешка изгубила Гренланд због сличне изјаве њеног министра иностраних послова. Минимализовање овог чина, медијске доскочице типа “рекао је али није потписао“ и „прво ЗСО па онда све остало“и слична надриправна тумачења која треба да сакрију опортунизам у супростављању као и саучешништво у издаји, су већ виђени након Бриселског и Вашингтонског споразума који су имали катастрофалне последице у пракси.Оваква надриправна тумачења демантује Борељева изјава дата после Вучића да су се“ Курти и Вучић сложили око текста плана“.
Вучићева изјава од 27. фебруара о прихватању имплементације француско-немачког плана , није само кривично дело велеиздаје из члана 306 КЗ већ и задњи чин државног удара који је он започео 2013. закључивањем Бриселског споразума.Упркос члану 123 Устава,Закону о закључивању међународних уговора и Закону о спољним пословима ,Вучића нико никада није овластио да преговара о француско-немачком плану ,ни влада ни Народна скупштина.,Он план није чак ни обелоданио Народној скупштини 2 -3 фебруара.
Такође у складу са општеприхваћеном дефиницијом Ханса Келзена свако мењање устава ван утрђене процедуре ( у Србији 2/3 већина у Народној скупштини и већина на референдуму ) је државни удар посебно када се ради о тако значајно промени као што је одрицање од 15 % територије.Зато је обавезујућа изјава Вучића о прихватању територијалног интегритета Косова или имплементације француско-немачког плана, не само велеиздаја већ и државни удар и означава црни дан у српској историји.
Да би апсурд и национална срамота били још већи, Вучић је ово урадио не због претњи санкцијама и ратом већ због личних разлога који су јасни свакоме ко прати транскрипте са суђења банди Беливука. Хапшења и физичка тортура над противницима француско-немачког плана као у случају Дејана Петра Златановића и Дамњана Кнежевића 15 фебруара као и забрана демонстрација против француско-немачког плана 24 фебруара, само показују да је постојао умишљај код Александра Вучића уочи извршења кривичних дела велеиздаје и државног удара почињењених 27. фебруара у Бриселу.
О офанзиви на Авдејевку прочитајте ОВДЕ.
Извор: НСПМ
