Дачић је у разговору за Глас Америке нагласио две црвене линије - питање признавања Косова, то јест питање чланства Косова у Уједињеним нацијама и - како се изразио – “предуслов свих предуслова” да се прво формира Заједница општина са српском већином.
“То је нешто о чему заиста нема потпребе да поново разговарамо, нити преговарамо, јер је то нешто што смо ваљда договорили, када смо потписали тај споразум пре 10 година”, рекао је шеф српске дипломатије и први потпредседник Владе Србије.
Дачић истиче да су за њега током боравка у Вашингтону најважнији били разговори у Стејт департменту, са званичницма са којима се недавно састао и у Београду – саветником Дереком Шолеом и специјалним изаслаником за Западни Балкан Габријелом Ескобаром.
“Централне теме јесу били наши билатерални односи, односно начин како да пробамо да напредујемо у тим односима. Мислим да је ту важан и тај телефонски позив који је обавио државни секретар Блинкен са председником Вучићем и то уочи данашњег заседања скупштине Србије. Тај позив је био једна директна последица става који сам ја могао да чујем и у Бриселу, а и овде у Вашингтону - и мислим да је то можда најважнија порука, а то је да се наступ и позиција председника Вучића, односно Србије, оцењује конструктивном и одговорном. И често се пореди са Приштином и Куртијем - за кога постоје супротне оцене”, рекао је Дачић и додао:
“Могао сам овде да чујем да се позитивно изражавају о Србији, а и они сами кажу да је веома значајно промењена и позиција Квинте, укључујући САД, у вези са оваквим позиционирањем Србије, што показује да је то била једна исправна одлука”.
Дачић наводи да је важно и то што је од америчких званичника чуо да су “свесни колико је за Србију тешко да уопште говори о томе”.
“Ја на пример могу и из личног искуства о свему томе да говорим, јер сам заједно са Вучићем, а тада сам ја био председник владе, сећате се у то време, када је потписиван Бриселски споразум, и били смо на удару разних напада - да смо издали Косово, и тако даље, чак су нас и проклињали и не знам ни ја шта све, тужили суду… Тако да свака расправа на ову тему ће наравно бити тешка, а то показују и ови догађаји данас које сам могао да пратим, колико сам видео, да је било инцидената у српском парламенту. Што све наравно није добро, јер нама је потребно да имамо јединство у вези са приступом тим државним и националним питањима”.
Није тајна да је Америка можда највише у последњих неколико година заинтересована за напредак у дијалогу између Београда и Приштине. Имамо француско-немачки план, о којем бар званично не знамо много, осим да и Америка и Европа траже да га и Србија и Косово потпишу и делује да постоји велики притисак на обе стране то учине. Да ли сте то осетили у разговорима овде?
Није овде реч о притиску, зато што знате, Србија се поставила конструктивно и с нама - за разлику од Приштине - нема потребе да се прича на један такав начин, да се натера да неко нешто прихвати. Они овде треба да разговарају са Приштином да прихвате да реализују нешто што су потписали пре десет година. Значи то је огромна разлика у приступу. Ми овде говоримо о нечему што би за нас било неприхватљиво у смислу када говоримо о самом том тексту тог неког новог споразума. А овде причамо о нечем другом. Несумњиво је да је наша позиција ту добра, али да су теме о којима причамо тешке и засноване на неким стварима о којима мислим да је веома тешко да дискутујемо. Да некога убеђујемо да ли смо ми у праву или нисмо у праву, зато што на све то убеђивање и аргументацију коју ми износимо, а која је веома често слична оној која се дешава у вези са територијалним интегритетом Украјине… али знате шта, нисмо ми у позицији да одређујемо како ће се велике силе опредељивати у вези са тим питањем. Тако да очигледно је да ће нас у наредном периоду, али тек када уђемо у неку даљу имплементацију свега овога, јер ми још нисмо ни ушли у све то, тада ће нас чекати расправа о изузетно тешким питањима, о томе да ли треба доносити одређене одлуке или не и у том смислу су они јасно рекли шта је нешто на шта можете да рачунате, а шта је нешто на шта не можете да рачунате. И у том погледу може да се говори да су то неке тачке, односно последице са којима би могли да се суочимо, у случају кад би Србија била окарактерисана да је она узрок пропасти тог дијалога. Што у овом тренутку није случај. Што је добро.
Чини се да Сједињене Државе никада нису вршиле већи притисак на Косово да формира Заједницу српских општина. Међутим, америчка страна - што су и господин Шоле и господин Ескобар навели неколико пута – то сматра одвојеним процесом од француско-немачког споразума. Да ли га Србија тако доживљава?
Он јесте одвојен, али знате у ком смислу - да он није део овог новог процеса. То је део процеса Бриселског споразума и ми се слажемо са тим. У ком смислу - да то претходи нечему што ћемо даље да радимо. Ми не можемо сада да чекамо па да ће то бити формирано на крају неког процеса. Не, ми мислимо да је то нешто што је договорено.
То је предуслов и за враћање Срба у институције. А зашто је то тако? Људи се не сећају више тог контекста, ја сам то и Борељу причао. Он каже зашто се Срби не врате у институције, а ја му кажем: Не знам тачно у којој смо овде соби у Бриселу потписали тај споразум, али овде смо га потписали заједно са Тачијем и Кетрин Ештон. Ја му кажем да су једно време држали моју слику овде по Европској унији кад сам то потписао са Тачијем. Шта сам ја потписао? Јесам ли потписао за Заједницу српских општина? И да је то био услов да Срби на такав начин, кад укину институције државе Србије, стварају своје институције на Косову и тако улазе у Заједницу српских општина и преко тога улазе у институцује тих привремених органа на Косову.
И шта сад то треба да значи. Да смо ми преварили наш народ и да сте ви преварили мене, јер сам ја то потписао... Ми само нећемо да то сада буде део неког новог договарања, новог неког процеса, да испадне како до сада нисмо ништа договорили. Значи, то није део новог процеса. То је део који мора да се заврши. То су преузете обавезе. Оне не улазе у део неког новог договора.
"Лако је седети на тераси и делити лекције"
Како тумачите критике опозиције да је ово све издаја?
Ја не знам на основу чега могу да тако нешто тврде, јер Србија није преузела ни једну обавезу да би неко могао да тако нешто тврди. Председник Вучић није ништа потписао, ни дао сагласност, парафирао да смо ми преузели неке обавезе. Ми смо рекли да желимо да дискутујемо, као што смо то увек говорили. Ми смо учествовали у дијалогу и када нам се тај текстс није свиђао, и у Бриселу и у неким другим местима, пре 2008. године или 2012. године. То је апсолутна манипулација, политизација и убирање политичких поена. Ако неко заиста жели да расправи сва та питања, треба да изнесе своје мишљење, своје предлоге, да каже шта треба, а шта не треба, шта је за њих прихватљиво, а шта није прихватљиво.
Ми можемо теоретски да расправљамо о неким стварима. Ми смо теоретски имали, пре 2000. године, сећате се, да је ДОС причао да је питање Косова демократско питање. Да то нема везе са територијалним интегритетом. Да је то демократско питање, па кад оде Милошевић, да ће све то као да се реши. Показало се да то није тако. Онда смо имали стандарде пре статуса, па се и то напустило. Па су била два колосека у време Тадића. Одвојена колосека – једно је питање европских интеграција, а друго је питање Косова. И то се као неће међусобно сударати. Међутим, на првој кривини су се некако сударили.
Једноставно је ако седите на некој тераси и не учествујете у процесу. Једноставно је да делите лекцију и да пљујете на све што неко други ради. Али када имате једно овакво питање, које је од државног и националног значаја, пре свега би било важно да дође до некога јединственог приступа свему томе. Шта су наше црвене линије, шта прихватамо, шта можемо. Ми треба да знамо шта не прихватамо. И све друго треба да имамо тактику да не испадне да је због нас све то пропало. И лако је сада рећи да ми нећемо да учествујемо у дијалогу. То није исправно, зато што тиме сву негативну енергију света навлачимо на нас. Чули сте шта је рекао председник. Заједница српских општина мора да се формира пре него што се иде даље у овоме. И друго – мислимо да, што се нас тиче, и то је црвена линија коју не бисмо могли да пређемо, а то је да се ми сагласимо да Косову уђе у Уједињене нације. Све друго може да се разговара, и то је исправан политички приступ.
Реците ми шта су вам рекли на црвене линије овде у Вашингтону?
Они имају другачије ставове, они су то и предложили. Знате, нећемо се ми с њима сложити у свему. Мени је Шоле рекао: “Губиш време око ових повлачења признања”. Мислим, једноставно за њих то није толико битно. За нас је битно. Зашто је битно? Зато што ми немамо подршку великих сила, значи морамо да се ослањамо на бројке, а те бројке… ако неко хоће, на пример, да кандидује Косово за чланство у УН, веома нам је битно шта мисли свака од тих држава, јер на крају крајева, постоје принципи по којима се гласа. Зато, не треба од њих очекивати да ће они прилагођавати ставове нашим, али ми треба да само кажемо… они имају у виду шта је за нас могуће, а шта није могуће. Мислим да је то коректно. Разговори су били веома коректни, рекли су да ће бити транспарентни према нама. Кажем још једном - веома су се позитивно изразили и о председнику Вучићу и о његовом приступу и уопште о позицији Србије. Мислим да то треба искористити за развој наших билатералних односа.
Саветник Дерек Шоле је недавно говорећи о Заједници општина са српском већином, помињао како Косово треба да формира ЗСО на северу Косова. Да ли то значи да се ради само о четири општине или се ради о целој територији Косова, где имамо 10 општина са српском већином?
Десет општина. Не знам сад колико је он и да ли је упознат са свим тим стварима, али у је у начелу, знате када погледате то, то су општине са већинским српским стгановништвом. Тако да за сада их има десет. Тако је то било када сам ја учествовао у свему томе, претпостављам да је тај број И данас…
И требало је да буде опција да свака друга општина може да се прикључи, постоје многа разна тумачења…
Али ми нисмо далеко одмакли од свега тога. Значи то је оно о чему смо ми причали још пре 10 година и где је био задатак да се у најкраћем могућем року разради начин како ће то да функционише. Е ту је онда застало. И онда су кренули са тим причама да то није у складу са уставом Косова, да неће они то да прихвате - и један и други и трећи и пети, сваки који је дошао био је гори од оног претходног. И дошли смо у ситуацију да 10 година касније и даље расправљамо да ли треба да се формира заједница српских општина или не. А то је европски “аки” (обавеза свих земаља које желе да се учлане у ЕУ, прим. нов). Значи они сада нама причају о томе да Србија треба прихвати неке европске политике. Све је у реду. Али да ли је Бриселски споразум део европске политике. Јел га потписала Кетрин Ештон. Зашто то није усклађивање са политиком Европске уније. Да ли ће се Приштина ускладити с тим - неће.
Ми смо тад о томе разговарали на један начин, и причали смо о томе како да се осмисли функционисање те Заједнице српских општина да се заиста направи тако да она буде од значаја за српски народ, да буде њихово представништво на Косову и Метохији. Наравно, нико никад то питање није разматрао тако да ће сада то да буде нека нова Република Српска или у том погледу. То нас није ни занимало. Али очигледно је да друга страна уопште не жели било шта што је српско да се појављује на политичкој сцени у Приштини. Зато је важан овај став Америке. Било би веома лоше када би Америка рекла: “Е ми сад нећемо да се мешамо, и сада не инсистирамо на формирању Заједнице српских општина”. И зато смо им ми захвални, јер искрено речено, да нису они ту, који предњаче, тешко би неко други могао то да изгура, говорим о европским земљама.
Ако је Косово проблем број један на европском путу Србије, онда је одмах уз Косово - чињеница да се Србија још није усагласила са спољном политиком ЕУ и увела санкције Русији. Ви сте већ више пута говорили на ту тему од повратка на положај шефа дипломатије, чак и у интервјуу за Глас Америке. Рекли сте да Србија не може да пусти руску руку која је држи изнад провалије, док јој Запад не пружи своју руку. Да ли и даље тако видите ту ситуацију?
Ми морамо да гледамо тако зато што не можемо да гледамо на ту позицију другачије, јер морамо себе да замишљамо у тој позицији. Једно је питање принципијелности, што се тога тиче, Србија је изузетно принципијелна, ми осуђујемо кршење територијалног интегритета. Овде је проблем у томе што ни запад ни исток није довољно принципијелан, односно различито тумачи принцип територијално интегритета. Када је реч о Западу мисле да треба бранити територијални интегритет Украјине, али да је питање територијалног интегритета Србије односно Косова једно друго питање, увек тумаче да је то питање за себе. Али свако може да мисли да је његово питање питање за себе, изван свих других оквира, чак и да није изузетак него да спада у нешто што се зове корпус питања само за себе.
Међутим, када је о истоку реч, и они исто дођу и кажу – кад може Косово, онда могу и покрајине у Украјини да се прогласе за самосталне државе, а они нас сада подржавају на другој страни у Уједињеним нацијама. Они користе тај пример у свом интересу, што се десило око Косова. Тако да ми ту сада морамо да гледамо наш интерес, а тај интерес јесте да ако ми нисмо завршили дијалог са Приштином, онда није коректно да неко Приштину гура да постане чланица Савета Европе, или УН или ЕУ. Све док је тако, док немамо гаранције Запада да ће они бити коректни према нама, не можемо да се олако одричемо наше позиције и сигурних гласова када је реч о позицији у вези са Косовом и Метохијом.
И то је суштина, и није само реч о Русији, ту су и друге земље које се налазе под ударом санкција и зато морамо да водимо рачуна. Уосталом, ми сада то можемо да тумачимо на један или други начин, свака земља би на нашем месту поступала исто, и поступали су исто у својој историји.
Такође сте помињали да Србија може да преиспита ту своју позицију уколико дође до тога да та одлука о неувођењу санкција нанесе Србији штету која не може да се толерише, као што је то сада случај. Да ли смо близу тога да штета постане превелика?
Мислим да нисмо близу, јер то онда не би било у интересу Србије. Ми бисмо то морали да прихватимо иако није у интересу Србије. Ми хоћемо да направимо ситуацију да је то... интерес Србије јесте такав да се придуржимо некој политици новој, односима са западним земљама... зато треба да тражимо најмањи или највећи заједнички именитељ, свеједно, а то није лак и једноставан процес, тако да мислим да смо далеко од те ситуације. Зашто? Зато што је овде сада најважније питање, и мислим да је то питање свих питања, а то је питање Украјине. За нас то питање не може да буде одвојено од питања Косова, односно од питања територијалног интегритета Србије. Битно је да они који желе да разговарају о томе са нама имају разумевање за такву нашу позицију.
Једно од билатералних питања у односима Србије и САД које се не решава већ много година је питање убиства браће Битићи? Да ли је током ове посете то била тема? Докле се стигло са тим случајем у Србији?
Нисам, овог пута нисам причао о томе, јер сада су друге актуелније теме биле на дневном реду, али то јесте теема коју амерички званичници редовно покрећу. Они имају своје припреме засастанке и увек се међу темама у припреми тих састанака налази и то питање. То је нешто од чега они неће одустати. Нисам ни упознат, пошто две године нисам био министар спољних послова, нисам улазио у детаље тих случајева, али је то сигурно нешто са чим ћемо морати да се суочимо у наредном периоду.
Извор: Глас Америке
