Митрополит Хризостом је обавестио данас чланове Скупштине Међурелигијског већа у БиХ да са 31. јануаром прекида чланство у постојању и раду Већа све док Веће не "оздрави".
- Веома жалимо због тога. Од доласка на трон митрополита дабробосанских настојали смо да нашим радом и сугестијама унапредимо рад Међурелигијског већа, међутим, најновија дешавања у Сарајеву и на простору целе БиХ, али ћутање Већа капи су које су прелиле наше стрпљење и трпљење. Схватили смо да пасивношћу Међурелигијско веће индиректно подржава све пројављене девијације нашег друштва - навео је митрополит Хризостом.
Митрополит је истакао шест разлога за ову своју одлуку, истичући као први "заветно" ћутање Међурелигијског већа у БиХ на недавне догађаје у Сарајеву када је нападнута лична имовина грађана Србије и пробушене гуме на возилима тих људи који су као туристи дошли у Сарајево, а све то је подсетило на осамдесете и деведесете године прошлог века.
- Слике из Сарајева у јануару ове године подсетиле су нас на најстравичније слике из 1990. године које носимо из Скрадина у Далмацији. На Бадњи дан 24. децембра 1990. године напала нас је велика група неонациста и шовиниста у Скрадину. Покушали су нас запалити у нашем аутомобилу у којем су била још три наша ученика Богословије. Наши страхови од ужасних слика у Сарајеву од 14. јануара ове године сигурно извиру из великих траума које носимо из Сплита, Скрадина и Шибеника - навео је митрополит Хризостом.
Упркос стравичним сликама из Сарајева, митрополит је истакао да Међурелигијско веће није осетило потребу да се огласи о овом случају и осуди националистичка и шовинистичка дивљања у Сарајеву.
- Тада смо схватили и разумели многе ствари - истакао је митрополит дабробосански.
Као други разлог за своју одлуку, навео је случај неонацистичких и шовинистичких напада на родитеље деце спортиста из Србије, те скандирање пред децом и са децом "убиј Србина" 14. јануара, што је потресло и запрепастило како целу српску јавност, тако и објективну јавност у Федерацији БиХ и шире.
- Међурелигијско веће, опет, завјетно ћути и не оглашава се. Не осуђује изгреднике и не упућује апеле родитељима да дјецу васпитавају у духу наших религија, вера и култура. Трауме родитеља и деце су огромне. Ваљда је то био циљ неонациста и шовиниста.
Ми смо разумели да је ћутањем Међурелигијског већа послата порука екстремним националистима и шовинистима да и даље чине иста, слична и још гора дела. Која је онда улога Међурелигијског већа ако ћути на овакве злочиначке и сличне акције? Умјесто јавне осуде и тражења санкционисања починилаца оваквих дела, Веће је изабрало ћутање, а тиме и индиректну подршку неонацистима - истакао је митрополит дабробосански.
Као трећи разлог, навеоје да је непримерено директно и индиректно уплитање чланица Међурелигијског већа у изборне и правосудне процесе у БиХ, а посебно о питању имовине.
- Из тог разлога не можемо бити чланица Међурелигијског вијећа у којем једна чланица, верска заједница, подржава политичке ставове и интересе свако свог народа, а још горе само једне политичке организације, а на штету других - истакао је митрополит и нагласио да би Веће у начелу требало бити неутрално и непристрасно.
Као четврти разлог, напоменуо је стравичне речи на званичним худбама верских службеника Исламске заједнице, а што је видљиво на јавним порталима, на које Међурелигијско веће опет "заветно" ћути.
- Запрепашћујуће је и застрашујуће изливање мржње према српском народу. То је прешло сваку меру укуса и служи најнижим страстима и поривима нацизма и шовинизма. Позивамо вас да отворите и чујете худбу извесног Незима Халиловића, а посебно Мухарема Штулановића, па да видите говоре, мало је рећи, мржње према Србима и донекле Хрватима. То су говори крајњих презира. За име Божије?
Па зар су овакви говори мржње и презира другога и других дозвољени у верским објектима (џамијама)? Сад нам је св јасно, толико мржње на молитви на великој џуми је равно духовном и менталном отрову! И шитамо се шта ми можемо имати заједничко са таквим људима и заједницама. Разуме се - ништа! Међурелигијско веће опет "заветно" ћути и не опомиње исте и сличне кваритеље односа у БиХ и у Сарајеву - указао је митрополит дабробосански.
Он је као пети разлог навео случај дечака из Крајине код Цазина од 10-12 и више година који организовано у колони носе ратне заставе, узвикују ратне покличе и кличу "Убиј Србина".
Наводећи да му је добро познато као Крајишнику колики утицај Исламска заједница у Крајини има на мухамеднаце, митрополит је указао да су ова деца злоупотребљена, и претходно затрована мржњом, те истакнута у јавност, а Међурелигијско веће је опет ћутало, не осуђујући ове изгреде.
Као шести разлог, митрополит Хризостом је навео моралне и принципијелне вредности, истичући да веома жали због оваквог примораног разлаза.
- Уколико се Међурелигијско веће у БиХ врати на изворне принципе и постане активни покретач заједништва и дијалога и морални координатор добрих и комшијских односа, ми ћемо сигурно размотрити могућност нашег повратка - истакао је митрополит.
Он је навео да је неприхватљиво да је Међурелигијско веће у БиХ претворено у "предузеће" за "обављање радова" за стране владине и невладине организације, наводећи да је ово тело и те како потребно, али да се врати на изворне принципе моралног и међурелигијског дијалога.
- Пре свега, потребно је успоставити коректност односа између чланица Међурелигијског већа - нагласио је митрополит Хризостом.
Он је указао и на то да, осим званичног Већа, постоји паралелни систем који функционише у његово име, што је још од 2019. године разочаравајуће и упозоравајуће сазнање.
Извор: СРНА
