Такав приступ може бити израз националне одговорности врха СПЦ, само под условом да Синод, а можда и Сабор на ванредном заседању, накнадно јасно и јавно изрази свој став о овом предлогу. С друге стране, патријарх Порфирије је, колико се то у јавности зна, одавно планирао посету епархијама СПЦ у Америци, због решавања проблема који нису мали и који су нагомилани.
Он није могао знати када ће европски званичници изаћи са својим предлогом споразума, тако да ја те две ствари не бих доводио у везу, каже у разговору за Данас професор Зоран Чворовић са Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Због чега би СПЦ – Синод или Сабор морали да се изјасне кад је реч о актуелним преговорима о КиМ и француско-немачком предлогу?
– Овај предлог споразума, према ономе што је доступно јавности, чини неопходним да СПЦ о њему изјасни, независно од тога што се она до сада више пута јасно изјашњавала да је било какво признање тзв. Републике Косово неприхватљиво. Управо француско-немачки споразум садржи клаузуле које значе експлицитно признање ове творевине кроз признање њеног територијалног интегритета и суверенитета, признање свих њених докумената и „државних“ симбола, као и уређење односа између потписника споразума на принципима Повеље УН, који важе у односима независних држава. Овај споразум са таквим клаузулама пресудан је корак за довршавање тзв. косовске независности, иако не садржи одредбу о сагласности Србије да тзв. Косово постане члан УН. У овом тренутку само Вучић и Ђилас говоре о чланству тзв. Косова у УН као „црвеној линији“ Србије. О томе не говоре Вашингтон, ни Брисел ни њихови клијенти из политичких структура тзв. Косова. Реч је о вештачком подизању летвице „црвених линија“, како би испод испод те летвице прошли у српској јавности сви предлози споразума који не садрже клаузулу која би тангирала „црвену линију“ српске политике, онако како је схвата тандем Вучић – Ђилас.
Из бројних изјава европских и бриселских званичника јасно проистиче да је за њих приоритет да убеде пет чланица ЕУ и четири чланице НАТО да признају тзв. Косово, како би оно добило статус кандидата за чланство у ЕУ и како би било примљено у НАТО. Зато је тзв. Република Косово у децембру предала званичан захтев за добијање кандидатуре за ЕУ и у исто време се од званичника Словачке јасно чуло да ће Словачка у Савету ЕУ подржати такву одлуку, ако пре тога Београд и Приштина закључе споразум из кога се може закључити да Србија признаје територијални интегритет и суверенитет ове творевине. Зато треба подсетити да је Међународни суд правде 1933. у спору између Данске и Норвешке у вези Источног Гренланда заузео став да изјава министра иностраних послова Норвешке Нилса Клауса Ихлена из 1919. о давању сагласности Данској да свој суверенитет прошири над целим Гренландом „обавезна за земљу којој министар припада“.
Евроатлантску заједницу у овом тренутку не интересује чланство тзв. Косова у УН, зато што је рат у Украјини фактички блокирао рад УН, већ их интересује заокруживање интересне зоне коју су обележили у условима бившег униполарног поретка, интегришући све земље те зоне у организације евроатлантске заједнице.
Ове чињенице Вучић скрива од јавности Србије вештачки подизаним „црвеним линијама“ што у овом тренутку чини да је животно важно да се СПЦ јасно и прецизно изјасни о таквом предлогу споразума, чије би закључивање значило коначно одрицање Србије од Косова и Метохије. Вучићево иступање у Скупштини показује да ће он у разговорима у „четири ока“ са члановима Синода као аргумент у своју корист, пошто прихватање споразума Вучић види као куповину евроатлантске заштите и продужавање своје власти, користити податке о помоћи напредњачке власти СПЦ за градњу храма Светог Саве, као и друге финансијске уцене.
Да ли и колико је за патријарха Порфирија, Синод и садашњи сазив Сабора СПЦ обавезујући раније, више пута јавно поновљен, саборски став да је Црква против независности, поделе и разграничења на КиМ?
– Патријарха Синод и Сабор обавезују у погледу статуса Косова и Метохије не само претходне одлуке, већ пре свега светосавски и светолазаревски Завет и наше светиње на КиМ. Као што се не може замислити јеврејски рабин, а ни Јеврејин лаик који би се одрекао Јерусалима, тако је незамисливо да се КиМ одрекне српски патријарх, владика или било који мирјанин. Управо на тај начин претходних дана су се већ јасно изјаснили поједини угледни епископи СПЦ, пре свих владика зворничко-тузлански Фотије и бачки Иринеј.
Јелена Тасић
Притисци власти и Сабор СПЦ
Како коментаришете то што сада, упркос тежини ситуације, бар тако тврди власт, нема ванредног Сабора СПЦ нити захтева да се сазове, а Синод није чак ни у сталном заседању?
– Уколико инострани притисци на Србију да прихвати француско-немачки предлог буду временски условљени захтевом да се Србија изјасни пре почетка маја месеца, кад почиње редовно заседање СА Сабора, онда би сазивање ванредног сабора који би одлучивао о најважнијем националном питању било, чини се, неопходно. Увек се притисцима власти лакше одолева саборним одлучивањем.
Украјински тенкисти дошли на обуку у Немачку па затражили политички азил
Извор: Данас
