Пише: Џевад Галијашевић
„Овдје у џамији, браћо, а то је сурова реалност и многих појединаца у нашим џамијама и џематима, и са нама сједи неко ко је појединачно баш због те геноцидне творевине која се окотила и заживила тог 9. јануара, у виду геноцидне творевине „ер ес“, дана којег они славе, неко је остао без 17 чланова најближе родбине.“, рекао је Штулановић.
Реаговала је Полиција Републике Српске, па одмјеривши пажљиво чињенице, саслушала имама из Козарца, Махића. Хоџа је испитан у својству осумњиченог, због основа сумње да је извршио кривично дјело "Јавно изазивање и подстицање насиља и мржње", а за које прописана новчана казна или казна затвора до три године.
Огласила се Махићева одбрана, сматрајући да полицијска истрага није потребна и да нема основа за квалификације какве се хоџи Махићу стављају на терет јер се, он, послије седам дана, на наредној џуми јавно извинио због изговорених ријечи. Реаговала је и Исламска заједница БиХ, која је казала да не подржава вријеђање вјерских осјећаја. Ипак, Министарство унутрашњих послова Републике Српске је покренуло истрагу након што се на друштвеним мрежама проширио видеоснимак са хутбе која је одржана на дан прославе Светог Саве.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) February 6, 2023
НЕДОУЧЕНИ И НЕВАСПИТАНИ ХОЏА:
Задње дане мјесеца јануара обиљежила је, наручена и синхронизована расправа, покренута у Србији, о потреби и смислу обиљежавања „Савиндана“ у школама и другим образовним установама. Намјера и циљ дебате која се одвијала на националним телевизијама и свим штампаним медијима, је била видљива: јефтином причом о европским вриједностима и значају вјерског суживота у Србији, просветитељску улогу Светог Саве (Растка Немањића) оспорити, те историјски значај Светог Саве, редуцирати на вјерско учење и вјерску организацију, а затим, се обрушити на Српску православну цкву, њену улогу данас и у прошлости те довести у питање Цркву и њене светиње. Хоџа из Козарца, није имао стрпљења за стратегију напада „корак по корак“ већ је јавно напао „Светосавље“ као носица фашистичке идеологије а СПЦ назвао „сектом“. Амир Махић, главни имам Меџлиса Исламске заједнице, Козарац код Приједора у Републици Српској, искористио је заједничку молитву петком („џума“), да у обраћању вјерницима („хутба“) не кријући мржњу према Српској православној цркви и првом српском просветитељу, Светог Саву назове зачетником фашизма а СПЦ сектом, и то баш на Савиндан, 27. јануара.
„Данас је Савиндан. Старија генерација ће то знати, ови млађи можда рјеђе и хвала Богу да је тако. Када је у питању овај дан и у њему спомен на једног од чиновника СПЦ, желим рећи неколико ријечи о овом дану и том појединцу. Наиме, тзв. Свети Сава како га православни свијет зове на подручју ужег дијела Балкана на којем живимо, јесте један Растко Немањић који је рођен у једној породици и његов рођени брат је био крунисан за српског краља. Веома контраверзна личност, у нашем југословенском подручју презентован као просветитељ. Увијек је то као једна ноторна лаж потурано овдашњем човјеку”, рекао је Махић а затим наставио са увредама:
“Шта је с друге стране, из угла православаца из других дијелова свијета, тај човјек? То је човјек на чијем учењу и идеологији је зачета једна секта, коју ми овде добро познајемо. То је Српска православна секта. То је у основи секташко учење православља које нема са изворним хришћанским и православним учењем основне повезнице које би требало да има“, рекао је Махић а затим оптужио светосавско учење за национализам.
“Двије основне идеолошке поставке на којима је утемељено светосавље, које исповједају православци у Босни, јесте утемељено на двије тешке ствари. Прва је национализам. С друге стране је утемељење на фашизму. Спомињани Растко којег зову тако како га зову, по том његовом монашком имену Сава, је био зачетник идеологије мржње према другоме. Узмите његова основна дјела. Читава његова дјела се заснивају на проклињању између осталог онога што је повезница са исламом и муслиманима. Он је све настојао оцрнити православном свијету и са друге стране све је то проклињао као нешто ђаволско присутно у људима и људском роду. Када би човјек имао времена да се посвети тим будалаштинама које проповиједају, ми можемо наћи апсолутне корјене овоме фашизму који ми данас живимо од стране наших комшија и геноциду који се овдје десио. Ту су темељи и од тога преко познатог црквеног лика, који је опет потуран као просвјетитељ, и његовог Горског вијенца”, рекао је Амир еф. Махић.
Ове изјаве прво је осудило међурелиггијско вјеће БиХ а већ сљедећег петка, Амир еф. Махић је упутио извињење због изговорених ријечи.
Хоџа, солидног образовања; и вјерског и свјетовног; у вјери хафиз (чувар“) познавалац Курана и магистар који је научно звање стекао на тему „Докторат Мехмеда Беговића“, који ради докторску дисертацију на тему „Шеријатско породично право у земљама Магреба“, показао је поводљиву природу усташтва која је у њему потиснула и знање и вјеру . па је извињење бесмислено.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) February 6, 2023
УСТАШЛУЦИ ИЗ ХРВАТСКОГ САБОРА:
То неискрено и изнуђено извињење, дошло је од подвојене личности конфузног идентитета, и вјерског и академског. Наиме, Махић је академско звање изградио проучавајући стручни опшс човјека који представља једног од највећих шеријатских стручњака у Југославији (и Краљевини и СФРЈ), Др. Мехмеда Беговића, рођеног у Требињу али који је живио и умро у Београду.Био је редовни члана Српске академије Наука и Уметности и добитник највиших комунистичких признања у СФРЈ: Седмојулске награде (1972), Ордена рада са црвеном заставом (1965) и Орден Републике са сребрним вјенцем (1974).
Са друге стране, Амир еф.Махић је изговорио ријечи које су тек пуки плагијат, Анте Пркачина тог злоћудног сељака и ратника легионара из сусједне државе; генерал бојника ХОС-а и Хрватског вијећа обране, који је рођеном у Славонском броду у Хрватској, гдје је увијек живио и данас живи а који је у рату био Заповједника ХОС-а за Херцеговину Данас је овај усташки копилан посланик Домовинског покрета у Хрватском сабору и просто нема сједнице Сабора Хрватске, на којој генерал Пркачин није демонстрирао своју мржњу према Србима и Српској православној цркви. Свако посланичко питање и свако обараћање јавности из Сабора, Пркачин користи за напад на Српску православну цркви, захтијева њену забрану, све вријеме нападајући оно мало Срба који живе у Хрватској. Обраћајући се „свим сусједима Хрватске“, 22.04.2021. Пркачин је поручио:
„Црна Гора и Хрватска имају сличан проблем, имају заједничког непријатеља, а то је деструктивно и непријатељско дјеловање српске православне цркве. Та институција је само формално вјерска, она је заправо политичка и војна, и она својим терористичко-диверзантским дјеловањем разара и уништава Црну Гору, чини политичку штету Хрватској, пљачка једнако Црну Гору и Хрватску. „, рекао је Пркачин и додао да је СПЦ у задњих 100 година најподмуклији и најупорнији непријатељ хрватског народа, додавши: „У тих 100 година нитко нам није нанио толико зла и штете као СПЦ, а нажалост – јавност о томе мало зна, – то за посљедицу има дивљање од стране Србије јер они не знају бити захвални“. Поновио је те тезе освјежене новим увредљивим изразима на рачун Светог Саве и СПЦ већ у петом мјесецу када је у Хрватски Сабор донијео црногорску заставу, па опет, наставио у седмом и деветом мјесецу исте године и сваки мјесец 2022.године, и недавно, мало прије обраћања Амира Махића хоџе из Козарца. Практично, све што је еф. Махић изговорио представља усташке тираде Анте Пркачина како и приличи усташком цвијећу. То „криво срастање“, разних идеологија и формалног учења Курана, протумачио је, још 1931. године, академик, Др. Мехмед Беговић, чије је дјело, очито, врло површно читао еф. Махић.
„Тако је нпр. код нас ствар са Кур’аном од кога су наше масе направиле неку врсту фетиша. Они га поштују као књигу, као хартију на којој је исписана за већину од њих нечитљива слова и несхватљиве идеје и према томе они осећају више страха да не увреде, да не понизе ту хартију него саме принципе које излаже ова света књига. Дакле Кур’ан, који је послат да унесе светла, да пробуди духовне енергије код човјека и да их упути у правцу добра, постао је једно средство за успављивање духа и једна преграда за слободно изучавање. То су били узроци што ми и данас имамо врло магловите и завијене појмове о вери, и што се наше схватање вере и верских принципа коси са захтевима живота, принципима науке и законима напретка.“ (Верски формализам и његови узроци - 1931.године)
Истина је, на крају, да су општи циљеви и интереси, наслијеђе и тумачење заједничког живота, прошлости и ратова на простору бивше СФРЈ, оставили дубоки траг а поглед на узроке и посљедице још увијек, зависи од тога гдје који народ стоји у историји. Очито је да Срби, Хрвати и Муслимани, (касније Бошњаци) имају, супротстављене визије и интересе. Бошњаци су, кроз искривљено сјећање, градећи свој национални, потпуно нови идентитет, уз помоћ Германа и Турака, ископали велики јаз између себе и других у начину разумијевања, шта су они данас и шта је уопште бошњачки идентитет, којој цивилизацији припадају и шта знају о себи. Иако је, у Бошњака, вјера, одувијек била темељ разлике и нове визије, ипак је она у свијести и пракси, била лишена исламске јуриспруденције, егзегезе и теологије (фикха, тефсира или келама), а посебно есхатологије и свјести о ахирету, другом свјету и судњем дану. Ислам који значи мир, никада није заживио ни у души, ни свијести муслимана, на овом страшном и тамном мјесту, управо захваљујући том подвојеном бошњачко-османском и квази исламском идентитету, на који се накалемила сва германска друштвена патологија Аустро-Угарске монархије и Трећег Рајха.
Лутајући непознатим стазама богатог исламског учења и наслијеђа, прошлости и будућности, Бошњаци су се захваљујући Алији Изетбеговићу, Младим муслиманима и Муслиманској браћи затекли заробљени усвојеном идеолошком матрицом нацистичке идеологије и фашизма. И још се нису пробудили нити запитали, како је цијела њихова заједница, постала главни фактор нетолеранције и извор нових сукоба у Тамном вилајету
Остале колумне Џевада Галијашевића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
