У том контексту они указују и на део документа у коме се каже да обе стране потврђују своју обавезу да примењују све претходне споразуме из дијалога, што значи да Заједница српских општина мора да буде примењена онако како је већ договорена.
За српску заједницу на Косову, према појединим тумачењима, европски предлог отвара и могућност надоградње на ЗСО, у виду додатних инструмената територијалне и културне аутономије.
Координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 35 Драгиша Мијачић каже за Косово онлајн да, иако се европски план углавном односи на нормализацију односа између Србије и Косова, нема нормализације без решавања питања заштите колективних права српске заједнице и демилитаризације севера Косова.
"С тим у вези у члану 10. Европски план јасно реферише да се морају имплементирати све одредбе претходно усвојених споразума, што ће се операционализовати кроз анекс о имплементацији споразума. Осим тога, у члану 7. Европског плана говори се о заштити права српске заједнице на самоуправу у складу са принципима Савета Европе и добрим европским праксама, као и о регулисању статуса Српске православне цркве. И ове одредбе ће се регулисати у оквиру анекса о имплементацији о којем ће се преговарати у наредним данима", каже Мијачић.
Остаје, међутим, дилема да ли у току преговора о имплементацији, приштинска страна може, када на ред дође самоуправа за српску заједницу (члан 7), да дерогира оно што је око ЗСО договорено у Бриселу 2013. и 2015. године? Нарочито имајући у виду да је само дан после састанка председника Србије Александра Вучића и премијера Косова Аљбина Куртија у Бриселу на којем се причало о европском предлогу, заменик косовског премијера Бесник Бисљими инсистирао да је ЗСО замишљена као "механизам који функционише као невладина организација".
Мијачић каже да члан 7. европског предлога индицира да ЗСО није довољна у заштити права Срба на Косову и да је потребно радити на додатним инструментима као што је територијална и културна аутономија.
Сличног мишљења је и дипломата у пензији Зоран Миливојевић, који каже да оно што је у европском предлогу дефинисано поводом самоуправљања за српску заједницу може да буде само надоградња на ЗСО, јер Бриселски споразум који предвиђа ЗСО није укинут нити је престао да производи правна дејства.
"Даљи разговори о свим другим питањима, укључујујући и питања која су у европском плану могу да буду део суштинских преговора само у ситуацији када је ЗСО имплементирана у политички систем. Нема наставка преговора без испуњења Бриселског споразума у потпуности. ЗСО, односно онај преостали део Бриселског споразума, који чине првих шест тачака, заједно са пратећим споразумима посебно са оним из 2015. године о приниципима формирања ЗСО мора да буде испуњен до краја, као претходно питање, онако како је то већ испреговарано и закључено. То што фигурира у предлогу ЕУ, то је платформа за будуће разговоре и о томе увек може да се разговара јер увек има простора за побољшање људских и других права, али то не доводи у питање Бриселски споразум и ЗСО по том споразуму", каже Миливојевић.
С обзиром на то да се у европском предлогу помиње формализација статуса Српске православне цркве на Косову и пружање снажног нивоа заштите српским местима верског и културног наслеђа, Миливојевић каже да пошто Србија не призање државу Косово, да је статус СПЦ дефинисан у Републици Србији у правном и статусном смислу.
"А што се тиче заштите, ту треба да се разговара о механизмима. Близу нам је 17. март и треба се подсетити шта се тада дешавало везано и цркве за манастире. Механизам заштите јесте потребан, а статус СПЦ је за Србију неспоран", каже Миливојевић.
Он додаје и да разговори у Бриселу вођени прекјуче, не доводе у питање међународно-правни положај Косова "као протектората у мандату Уједињених нација по Резолуцији 1244, у саставу Републике Србије".
Када је реч о томе шта европски документ доноси на плану смањивања тензија, Миливојевић указује да је деблокада дијалога већ смањивање тензија.
"Нема паметније ствари него разговарати, сваки договор у оквиру дијалога је један елемент смањивања тензија, јер док дијалог траје тензије су у другом плану. Ипак, највећа одговорност је на посредницима, на ЕУ уз асистенцију Вашингтона који има пресудан утицај на Приштину. Они треба да нађу решења за оно што Аљбин Курти оспорава, односно, ЗСО. Србија је за дијалог. Мир и безбедност су у првом плану и очекујемо да тако буде и на другој страни", закључује Миливојевић.
ЗВАНИЧНИЦИ ДНР: Први ''Леопард'' је заробљен
Извор: Kosovo Online
