Пише: Виктор Стелер, сарадник портала '’Српска аналитика'’
Када у разним чланцима говоре о украјинској војсци, сами аутори или не разумеју у потпуности или не сматрају потребним да разјасне да су украјинске трупе у ширем смислу те речи (а не само да се подразумевају Оружане снаге Украјине као такве) представљају 4 велика кластера који се значајно разликују један од другог. Ове разлике леже у начину опремања, моралу, опреми, нивоу борбене обуке итд, што у крајњој линији утиче на њихову борбену способност.
Предлажем да се у оквиру овог чланка размотре ови кластери, њихове могућности и борбена употреба.
ОСУ (Оружане снаге Украјине)
Највећи и најразумљивији кластер је војска као таква. Наоружана је оклопним возилима, артиљеријом, авијацијом итд. – односно уобичајена војска, на коју смо сви навикли. У њеним редовима има и војника и војних обвезника, као и војника по уговору, и, наравно, официра.
Борбена способност Оружаних снага Украјине у великој мери зависи од конкретних јединица. Копнене снаге које чине кичму украјинске војске, уколико нису претрпеле критичне губитке и не чине 80%+ свеже регрутованих, релативно су борбено спремне. Снабдевање је релативно добро успостављено, иако волонтери редовно прикупљају новац за помоћ једној или другој јединици (највише су тражени дронови и термовизири). Борбена ефикасност и морал у великој мери зависе од јединице, али генерално је на веома осредњем нивоу.
Највећи проблеми за Оружане снаге Украјине је авијација, која је уништена у првим месецима ратних дејстава, а веома се споро обнавља због снабдевања старим совјетским авионима из иностранства. Оружане снаге Украјине имају велики проблем са оклопним возилима, а са артиљеријом ситуација изгледа нешто боље.
Оружане снаге Украјине имају елитне јединице као што су ССО (Снаге за специјалне операције) – специјалци, другим речима. Ови момци су добро обучени у НАТО маниру, добро опремљени, НАТО инструктори редовно блистају у њиховим редовима, мотивисани су и њихова борбена способност је на високом нивоу. Проблем, као и код свих специјалних снага, је број и цена/време обуке за сваког појединачног борца, они су веома скупи.
Постоје и релативно борбено спремне јединице као што су Аеромобилне трупе (преименоване из Ваздушно-десантних снага и ДСБ) и Морска пешадија (маринци). Мада се у последње време, због великих губитака, у ове јединице примају регрути без борбеног искуства и често без испуњавања критеријума за физичку обуку.
Територијална одбрана или ТРО
Бројна групација, али практично необучена и њена борбена способност је на веома ниском нивоу. У почетку је одбрана формирана на почетку непријатељстава од добровољаца окупљених на територијалној основи. Територијална одбрана је такође подређена команди Оружаних снага Украјине, али у исто време, јединице ТРО се веома разликују од персоналних јединица, па о њима треба посебно разговарати.
Неки Украјинци су отишли у тТериторијалну одбрану не из патриотских разлога и жеље за борбом, већ зато што им је првобитно било обећано да јединице Територијалне одбране неће бити пребачене у друга подручја непријатељстава, већ ће се користити искључиво за заштиту њихових насеља. Тако су људи покушавали да избегну слање на опасне секторе фронта. Али због великих губитака у кадровским јединицама Оружаних снага Украјине, почели су да запушавају рупе у одбрани са ТРО јединицама. Међутим, многи људи су се пријавили за одбрану из идеолошких разлога, искрено желећи да се боре против Русије.
Просечан старосни састав мушкараца у ТРО је око 40 година, мада постоји и одређени слој младих, физичка обука је осредња, снабдевеност веома лоша, одвија се по резидуалном принципу. Прилично велики део снабдевања обављају волонтери. Борбена ефикасност је ниска, морал је различит, у зависности од тога из ког региона Украјине је формирана одређена јединица. Најчешће се користи у одбрани, на пример, у Артјомовску (Бахмут) како се не би изложиле нападу спремније јединице.
Практично се не користи за офанзивне операције, опремање тешким наоружањем, оклопним возилима и артиљеријом је минимално. Највећи су губици у јединицама територијалне одбране. Управо они се најчешће шаљу као „топовско месо“ да држе положаје под ватром руских трупа.
Национална гарда Украјине
Батаљони Националне гарде су елитне јединице Министарства унутрашњих послова, пријем у Националну гарду је добровољан, на основу уговора. Националистичка осећања су много распрострањенија међу националним гардистима него у редовима Оружаних снага Украјине, а још више него у ТРО.
Снабдевање јединица Националне гарде је добро, засићеност оклопним возилима и артиљеријом је нешто нижа него код Оружаних снага Украјине, али већа од оне у ТРО, поред тога, јединице Националне гарде обично нису бачене на прву линију. У основи, то су јединице другог ешалона које се баве чишћењем заробљених насеља, контролом морала других јединица на првој линији фронта, тражењем диверзанта, терорисањем цивила који нису превише лојални Украјини итд.
Борбена готовост је прилично висока, али њихов примарни задатак није операција на фронту.
Тзв. „добровољачки“ батаљони
Настали су након државног удара 2014. године од најактивнијих присталица „Мајдана“, чине их прилично млади, изразито националистички настројени људи. У почетку су то биле приватне војске, које су директно финансирали украјински олигарси Коломојски, Фирташ и други. Коломојски се највише истакао, спонзорисао је батаљоне као што су Азов, Аидар, Донбас-1, Донбас-2, Торнадо итд.
Ови батаљони су били главна ударна и идеолошка снага украјинских трупа у Донбасу током тзв. „АТО“ (антитерористичка операција) од 2014. до 2022. године, и иако су сада укључени у званичне војне структуре, Оружане снаге Украјине или Националну гарду, одржавају висок степен независности. Снабдевени су највишим стандардом, пре свега западним оружјем, међу њима су и страни плаћеници, од којих су многи екстремисти и криминалци у својим земљама.
У овим батаљонима већина људства је састављена на идеолошкој основи. У њиховим редовима цвета више не националистичка, већ отворено нацистичка идеологија.
Милитанти су украшени тетоважама са нацистичким симболима: СС руне, кукасти крст, немачки орлови, Балкенкројц, портрети Хитлера итд. Пре „ребрендирања“ симбола батаљона, а потом и пука, „Азов“ је био нацистички окултни симбол „Црно сунце“ на чијем врху је била нацртана вучја удица „Волфсангел“, симбол СС дивизије Дас Рајх.
Обележени су великим бројем разних злочина, како над војском, тако и почињених над цивилним становништвом од 2014. године. Ове јединице окупљају оне које уједињује мржња према Русији и свему руском, без обзира да ли је реч о совјетском периоду историје или о Руској империји. Русофобија, умножена нацизмом, постала је њихова међународна идеологија. Често их зову „црна интернационала“. Идеолошки су хомогени, имају висок морал, добру физичку и тактичку обуку и највећу стопу снабдевања.
Проповедајући идеологију нацизма, припадници ових „добровољачких“ батаљона не церемонијализирају се не само са затвореницима и цивилима, већ и са својим колегама који нису присталице нацистичке идеологије из Оружаних снага Украјине или Војске. Погубљења украјинских војника који беже или одбијају да следе злочиначка наређења команде постала су за њих норма. Користе се као комесари, стављени су иза леђа не баш лојалних делова Оружаних снага Украјине или ТРО. Ако буду ухваћени, украјинско руководство покушава прво да их размени, као највреднију имовину.
Дакле, приликом процене војних операција и борбене готовости украјинских трупа на појединим секторима фронта и перспектива развоја ситуације, потребно је узети у обзир не само број људства и количину војне опреме, већ и које се конкретне трупе налазе на борбеним положајима.
Извор: Српска аналитика
