Пише: Владимир Димитријевић

КОГА СУ УХАПСИЛИ? 

Опет су ухапсили монаха Антонија – у понедељак, 13. марта 2023. године. О томе се мало чује и мало зна. Скоро ништа. Човек је, невин, само зато што не жели да се одрекне Косова и Метохије, ухапшен под влашћу срамног Вучићевог режима. Чујем добацивања о томе како је монах Антоније троћошкаст, несарадљив, неуклопив у неки шири покрет, овакав или онакав. Али, монах Антоније је толике године на улици, и стално га хапсе и малтретирају без основе, само да му не би дозволили да слободно сведочи куда нас воде вође у понор.  Зато је, верујем, у питању јунак српског непристајања, а  ко од њега зна боље, широко му поље. Ко више може и више понесе – свака част. Само, тешко да ће се наћи неко ко тако дуго, Христа ради и своје „луде главе“ ради, не пристаје на Јуду. А монах Антоније не пристаје. 

Још 2012. писао сам текст о том неодустајнику наше борбе, под насловом „Милости хоћу, а не жртве“.(1) И тада се он орио и борио. Дизао је глас у одбрану Ваљевске Грачанице.  
Било је то доба када су се и научници окупљали да спрече да се оствари злочиначки пројекат бране Стубо – Ровни. Окупио их је, наравно, монах Антоније. (2)

Био сам у Ваљеву 2015, док је водио литије за Грачаницу. (3) То ми је био последњи сусрет са протом Жарком Гавриловићем, наследником свештеника какви су били Лука Лазаревић и прота Гучанин. На снимку се види витешки прота, који, тек изашао из болнице, на ивици биолошког живота, крхак као сенка ( којој пред очима сија Сунце Правде ), позива народ Божји да не дозволи потапање светиње.(4)

И монах Антоније јасно каже те, 2015. године – БАНДИ СЕ ЖУРИ. Свако зна да се та брана не сме подизати, не само из духовних, него и из научних и практичних разлога, али банди су жури, и наставиће.

Наставише, и потопише. 

Пре потапања сам објавио текст „Одбрана Ваљевске Грачанице у доба Вука Бранковића“. Понављам га, курзивом.  

ЖИВОТ У ВУКОВО ДОБА

Вук Бранковић, историографски „оправдан“, али „историософски“ и даље крив за издају, у драми „Бој на Косову“ Љубомира Симовића има своју визију, невероватно сличну рационалној визији савремених „еуротичара“. 

Ево како је Вук излаже светогорском монаху Герасиму, свом рођеном брату (и то у обе верзије Симовићеве драме, и оној, национално „романтичној“,и у оној постпетооктобарски „политкоректној“):„Ова соба је велика седам са осам! Онај бор је висок тридесет метара! Онај во, пред ковачницом, тежак је седамсто кила! Над нама је таван за четрес кола сена! Звоно на торњу у четири избија четири, у седам сати избија седам пута! Ето шта је моја визија! Подрум је камени, буре је дрвено, рукавице су вунене! Змија је отровна, бресква је слатка, пелен је горак! Срба је мало, Турака је много!“    

Вук је, дакле, издао јер је поверовао у чињенице овога света, заборављајући Христа. О томе, у стиховима песме „Вагање сред хуке“ (неки пут су ми стихови једини начин да мислим), неколико речи:

Прогрушане браде, с руком на балчаку,
зет великог кнеза у косовском мраку    
с обе стране ваге ставља тег до тега:   
„Колико шта кошта? Испод чијег стега?“
Усред бојне хуке, полома и чуда
одбија да носи крсташ, барјак луда,
па измиче војску до новог мегдана,
обезмилошеног и без Југ Богдана.
Надувен му разум у ледном оклопу,
(више му верује него протопопу!)
задужбину и он спреман је да диже
док му сенка Њивом лончаревом гмиже.
Сад зна добро ко је, и шта ће с њим бити,        
зна, кад сви изгину, сам ће рујно пити,
 једнокрвне бене гроб ће му пљувати
јер им није хтео привиде чувати.
 Још ће он да хода, авет златних соба,
прелазиће ћутке из доба у доба,           
црнобраз, црноглас, црнокрила лета,   
велики издајник великог завета 
спустиће се, крадом, у потоње време,
проклијаће, најзад, и његово семе,
спомен на Бој биће кевтање кучића,
родиће се много Вукових вучића,
ал кад свећа изнесе се испод спуда,
куда ћемо од светлости и од Суда?

НЕ МИРИМО СЕ СА ВУКОВИМ ДУХОМ

Али, још има Срба који се не мире са духом Вука Бранковића. Један од њих је, како себе зове,  „монах – немонах“ Антоније (Давидовић), човек који се, крстом и слободом,  бори против екуменизма, содомизма и за одбрану велике српске светиње, ваљевске Грачанице. Он је ове, 2015, када су разоритељи ваљевског краја решили да почну са употребом бране Стубо – Ровни, и да тиме потопе Грачаницу, позвао своје суграђане и све Србе добре воље да му се придруже    у молитвено – литијским окупљањима сваког месеца – јуна, јула, августа – да би се спречило рушење храма, и да би се од зла одбранио читав ваљевски крај. Позвао је и потписника ових редова да учествује на скупу 23. јуна. То је било други пут да сам почаствован позивом под стег Свете Грачанице.

У МАРТУ 2014.   

Наиме, марта 2014, монах Антоније је организовао трибину на којој су учествовали најугледнији стручњаци Србије, који су  доказали да ће стављање у употребу бране Стубо – Ровни бити катастрофа. Том приликом, говорио је и потписник ових редова. Рекао је, између осталог, и ово:“Вечерашња трибина у Ваљеву јасно показује да се Србија као земља налази у врло тешком стању. Јер ми смо, након изванредних сведочења најугледнијих српских научника из више области, почев од геохидрологије до метеорологије и климатологије видели да се у ваљевском крају спрема једна страховита диверзија под изговором прављења акумулационог језера, која не само да ће нарушити еко-систем и климатске услове живота у овом крају, почев од тога да ће брана заустављати ветрове који прочишћавају ваљевску котлину, до тога да ће се многе биљке, животиње и читав један биодиверзитет наћи угрожени.Наравно, не смемо заборавити и то да ће многе подземне воде значајних река ваљевског краја бити сасвим угрожене и девастиране. /…/ Чињеница је да се овде, у овој земљи, систематски и деценијама већ спроводи диктатура разних типова који, под изговором да желе добро овом народу, у ствари раде само у свом личном интересу, прећуткујући струку, науку и све оно што може да обезбеди људима да живе у једном здравом и нормалном окружењу.

Веома велики подвиг је подвиг нашега монаха Антонија, човека који већ годинама овде сведочи и који је спреман да се храбро суочава са свим безакоњима која су вечерас на овом скупу овде презентована, човека који је успео да организује ову трибину, а показујући да му је стало до његовог родног краја и до светиње, ваљевске Грачанице: он је настојао да на вечерашњу трибину позове и оне који су  који су  заговорници изградње ове бране. Међутим, нико од њих се није појавио, из једног простог разлога – што они аргументе немају. Јер, овде је била тешка артиљерија српске науке која је својим изванредним плотунима дотукла све привиде и све лажи које су овде подметани као разлози за изградњу бране.

Један од најбитнијих проблема целе ове приче је велика светиња коју су подигли Немањићи, ваљевска Грачаница, за коју је Свети владика Николај рекао да је она светиња као што су и Светогорски манастири.

Ваљевска Грачаница је угрожена потпуним разарањем, које се спроводи под видом тобожње конзервације под водом, а очито је да се онима, ко су непријатељи крста са три прста и који овај план спроводе, жури,  јер су управо данас на дан трибине девастирали, уништили, разорили монашко гробље и однели камене плоче, оградили ваљевску Грачаницу, да нико не може да јој приђе, огромним бетонским плочама, са једним јединим циљем – да покушају да прикрију трагове свога недела и да обаве оно што су наумили не осврћући се притом ни на упозорења Свете православне цркве и владике ваљевскога Милутина, а ни на упозорења целокупне православне и српске јавности која већ годинама прати ово недело.

Јасно нам је дакле, да  како је говорио Владика Николај – у Србији има много бивших Срба, људи који су пљунули на крст часни и слободу златну, који су продали веру за вечеру и поштење за печење, и крсте за масне прсте. Али, оно страшно што не схватају колике су последице рушења храмова и олтара.

Сви знамо за беседу Владике Николаја о манастиру Преображење, који је још пре Првог светског рата био срушен да би се изградила пруга са те стране Мораве. Владика Николај у тој својој беседи Мртав би и оживе, у којој је говорио када је обновљен манастир Преображење, говорио о томе како су прошли људи који су рушили ову светињу. Знамо шта нам се десило и са Његошевом капелом на Ловћену, када је један муслиман, Иса Мехмутбеговић, одбио да руши српску светињу и када је рекао: `да је неко дошао у моје село да руши џамију, ја би био спреман да погинем и да то не дозволим“. Покушавали су да га уплаше, доводили су УДБУ, али Иса Мехмутбеговић је остајао доследан себи. И на крају су монтенегрини, комунистичке слуге Јосипа Броза из  Црне Горе, нашли неки олош скојевски и неке затворенике из Спужа, дали им ракије и натерали их да сруше Његошеву капелу, једну од највећих светиња српскога народа. Имали смо и потапање других светиња и манастира под комунизмом, али ово је у посткомунизму једна од најстрашнијих ствари која нас сналази. И опет се показује да се Србија није ослободила и да се налази под неком врстом духовне и сваке друге окупације.

Искрено се надам да ће се борба ваљевскога краја и ваљевског српског народа бити успешна и да ће  бити одбрањена, како светиња ваљевска Грачаница, тако и читав овај еко-систем, да ће бити одбрањени сви Божији дарови који су дати ваљевском крају, једном од најлепших крајева у читавом српскоме народу. Свакако треба призивати заступничке молитве Владике Николаја и Оца Јустина, чије се свете мошти налазе у овом крају. Надајмо се да ће њихове свете молитве зауставити ово безумље...“

Тако сам говорио онда.

ЈУНСКА ЛИТИЈА

А 23. јуна 2015, пред око триста људи, нашли смо се опет на тргу у Ваљеву, да посведочимо. Прво је говорио велики српски борац, прота Жарко Гавриловић, телесно сенка од човека, духовно – једини свештеник који се усудио да дигне свој глас у одбрану мученичке ваљевске Србијице; осталих није било…Подсетио ме ( а подигли су га са болесничке постеље, и довезли, онако болног, из Београда ) на оног великог српског витеза, Боланог Дојчина, кога су такође морали да дигну с постеље да би се борио против Уса Арапина ( јер су се сви остали нечим изговорили: „Био Дука, па га боли рука“, вели народни песник о тим изговорима ). И прота Жарко је, гледајући своју браћу у мантијама, могао, као Дојчин, да завапи:“Хеј Солуне, огњем сагорео!/Ђе у тебе не има јунака,/Да изиђе Арапу на мејдан,/ Но ми не би умријети с миром.'“

Али, никог прота није клео, него је беседио своме роду, и позвао га да брани Светињу. Прото, Бог те наградио и да ти се добрим врати свако твоје добро!     

На скупу су говорили, поред проте Жарка, књижевник Рајко Ђурђевић, оснивач „Заветника“, еколог Никола Алексић, козачки атаман Војислав Видаковић, одборник Љубомир Брадић, итд, а затим је кроз град кренула литија са крстовима и иконама. Дивно сведочење у доба кукавичлука! Није мртва Србија!

Монах Антоније и даље окупља верни народ поред Ваљевске Грачанице, и не дозвољава да се она руши.

НЕ ПРИЗНАЈЕМО ДА ЈЕ ПОСЛЕДЊА РЕЧ СРБИЈЕ РЕЧ ВУКА БРАНКОВИЋА

Све су нам узели – ево, сад и Косово продају, заувек, а Србија ћути. „Само да рата не буде“ (Ђорђе Балашевић, у име свих екумениста и пацифиста, рече)… Али, зато што нисмо хтели да бранимо светињу, ево нам смрти као у рату. У Чачку, у коме живим,  од почетка 2015, било је 21 самоубиство. У петак, 19. јуна, чак три самоубиства у једном дану. Куда ћеш гори рат и веће ратне жртве! Али, слепило духовно нам не дозвољава да видимо зашто је ово Богом допуштено; а допуштено је јер смо се одрекли Бога и себе, па нас је, како рече Владика Николај, покрила језива тама туђинска.

Ипак и ипак – не смемо заборављати Завет, не смемо се предавати. Историја још није завршена. Колико ко може, и где може, да пружи отпор – духовни, молитвени, литијни, саборни са свима светима. И држати се заветне песме Владике Николаја,“Буди храбар и слободан“, химне српске борбе кроз векове:

Буди храбар и слободан,
Рече Господ Навину,
Ја ћу за те војевати,
Само држи истину.

То и сада Господ збори
Сваком правом Србину:
Ја сам с тобом, буди храбар
И одржи истину.

Истина је што људима
Јеванђеље казује,
Ко истину крепко држи
Над злом сваким царује.

Истина је са слободом
Нераскидно везана,
Обојима једна песма
Од Срба је спевана.

За крст часни и слободу –      
То је српска лозинка;
Без то двоје – живот што је?
Србин нема починка.

Буди храбар и слободан,
Бог ти збори, Србине,
Ја ћу за те војевати,
Само држ’ се истине
Небеска Србијо, помози нам! Амин.   

Тако сам писао пре осам година, 2015. лета Господњег.     

Многи од оних који су рушили Светињу и хапсили њене бранитеље прошли су страшно. О томе се зна, и сведочанства су доступна, још увек, на Интернету. (5)

ЈЕДНА ВЕСТ ИЗ 2016. ГОДИНЕ 

А ево једне вести из 2016. године.

Поводом изјаве премијера Србије Александра Вучића да ће спасити Ваљевску Грачаницу уколико му патријарх Иринеј то дозволи, патријарх је данас саопштио да он нема ништа против да се манастир спаси…Немам ништа против да се премијер заузме за манастир Ваљевска Грачаница. Уколико има моћи да спречи њено потапање, са тим сам сагласан. Мој утисак јесте да је ово питање требало да буде разматрено много раније. Бојим се да је сада прекасно да се било шта ту промени“, изјавио је патријарх.

Поглавар СПЦ каже да је реч о деликатном питању које је рођено пре много година. Он каже да са премијером није договарао заједничку акцију за спас Грачанице.

Подсетимо да ниво воде, који се због пуњења вештачког језера пушта кроз брану Стубо-Ровни, непрекидно расте и тренутно достиже висину куполе манастира. Уколико пуњење акумулације буде настављено, процењује се да ће манастир за свега неколико дана бити потпуно под водом.

Предлог Епархије ваљевске да се пуњење водом заустави на 333 метра надморске висине, што би сачувало и језеро и храм, одбијен је. Мештани, међутим, још не губе наду да ће пуњење акумулације бити заустављено. Акумулација Стубо-Ровни требало би да водом за пиће снабдева подручје са више од 200.000 становника – град Ваљево и општине Лајковац, Лазаревац, Мионицу и Уб. У изградњу бране и језера држава је досад уложила више од 90 милиона евра.

Сагласност да се манастир потопи дао је 2003. тадашњи владика шабачко-ваљевски Лаврентије, али уз услов да буде изграђена нова црква на другом месту.

По уговору, храм Ваљевска Грачаница уступљен је „Колубари“, која је за потребе СПЦ у оближњем селу Брезовице, изградила нову цркву, парохијски дом, кућу за свештеника, продавницу, летњиковац и јавну чесму. То, међутим, није умирило вернике из ваљевског краја, који поручују да ће дати све од себе да спасу и стари храм.

У јавном предузећу „Колубара“ из Ваљева, којем је поверен пројекат бране, изричити су у тврдњи да је пражњење акумулације немогуће. Селидба манастира, како наводе, покушана је, али није била изводљива.

„Крхки материјал од кога је црква сазидана искључио је пресељење. Споразум са црквом о томе направљен је пре две и по деценије, а свој коначан облик добио је 2003. У језеру је тренутно више од 12,5 милиона кубика воде“, навели су у предузећу „Колубара“.

Вучић је пре два дана, приликом обиласка једне ваљевске школе, рекао да му само треба дозвола патријарха да се заузме за Манастиру Ваљевску Грачаницу.

„Све сам спреман да променим и спреман сам да то зауставим, не морате да вичете, само ми треба зелено светло од патријарха Иринеја“, рекао је Вучић, наводећи да није истина да је небрига државе довела до потапања Грачанице, већ да је то деценијски проблем.(7)

КАКВЕ ТО ВЕЗЕ ИМА СА КОСОВОМ И МЕТОХИЈОМ? 

Наравно да има. 

Методологија је иста. 

Као што је Грачаница Ваљевска потопљена, иако се народ бунио, и потопљена је под влашћу Александра Вучића ( а проблем је био вишедеценијски), тако се сада спрема ( а проблем је вишевековни ) коначно потапање Косова и Метохије - са преко хиљаду и пет стотина манастира, цркава, манастиришта и црквишта - у страхотни НАТО шиптарски мрак, после кога ће наше обзорје коначно поцрнети. Кад Вучић, чији је режим потопио Грачаницу код Ваљева и секао свете српске записе градећи ауто – пут, заврши издају Свете Земље, тада ће он рећи да се све, и даље, може спасити, и да ће он то учинити, само ако га надлежни замоли. А надлежни ће, вероватно, рећи да је прекасно, и да се ту више ништа не може учинити. Или неће ништа рећи. Јер се не осећа надлежним. 

Издајници ће, један по један, пролазити како се пролази кад се Бог повуче и пусти да се жање са ђаволом сејано, а нас као народ чека пропаст. Јер од Јудиних пара не може се срећно живети. 

Потапање Ваљевске Грачанице праслика је издаје Косовске Грачанице. 

ЈЕДНО ПИСМО 

Пише ми познаник:“Ти добро знаш да је монаштво настало када је цар Константин ослободио Цркву, и када се у њу улило и кусо и репато, јер је то сад било „кул“ пошто је цар хришћанин, па се крштењем можеш овајдити. Монаси су хтели да буду мученици кад мучеништва крвљу нестаје из историје. И зато су одлазили у пустиње и градили манастире. И они су, како кажу свети, тада постали мученици савести. И никад нису престали да живе бескрвним мучеништвом Христа ради. Али, кад је требало да се бране вера и светиње, први су устајали и стављали главе на пањ. Сети се само светог Антонија Великог, који никад није напустио своја пустињска обиталишта, али кад се пронео глас да он, баш он, подржава следбенике Аријеве јереси, изашао је из пустиње и отишао у Александрију, да свима каже да је правоверан и да јавно анатемише јерес. А данас? Где су нам монаси? Косово и Метохију бране, осим ретких свештеничких изузетака, само цивили – што би ти рекао, мирјани. Иако монаси немају ни кучета, ни мачета, а цивили су углавном породични људи, и мада би калуђери требало да буду, што се некад говорило, у првим борбеним редовим – њих, просто, нема нигде у јавности, да дигну глас у небо над Србијом, да кажу – не у моје име.  Па и владике су монаси, и њих нигде нема. Ваљда се плаше мучеништва. Ко би да стави главу на пањ ако има ајфон? Ко ће да користи ајфон ако му власник пострада? Вероватно мисле у складу са старом песмом:“Падајте, браћо, плин`те у крви, пустите мене да бежим први“. Мени се чини – кад Вучић прода земљу, а затим распрода и стоку ( нас ), добиће орден краља Милутина јер је Грачаницу и Љевишку, као наследник Немањића, предао шиптарској држави, која је већ спремна да наше светиње преузме тзв. „Албанска православна црква“. Шта ти кажеш? Или ни ти не смеш ништа да кажеш? Видиш ли како су калуђери у Кијево – Печерској лаври спремни да гину, и неће се повући пред сатанистом Зеленским и његовим злотворима? А код нас – ћутање. Ајфонско ћутање, а не исихастичко. Смеш ли да ланеш? Или и ти имаш ајфон?“

Смем да кажем. Не баш тако оштро као мој пријатељ – он намерно карикира, да подцрта своју причу – али смем да кажем. Нећу рећи за пркос или за празну славу, јер нам апостол Павле забрањује да говоримо за пркос или за празну славу. Ипак ћу рећи. 

ИЗДАЈА ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ – ПРАСЛИКА ИЗДАЈЕ КОСМЕТА 

Недавно су неки рониоци из Чачка ронили по вештачком језеру којим је потопљена Грачаница Ваљевска, и снимали неке лепе, тајанствене призоре – као да се потапање ове светиње десило у 15. веку, а не за време Александра Вучића и са „бефелом“ надлежних, којима се, кад је потопљење наступило, однекуд указало да је прекасно, и да се за ваљевску светињу ништа више не може учинити. То Вучић намерава и сада: да изда, да прода, па онда да понуди да он, поново, све спасе, јер само он, он и он може све да спасе, пошто је спаситељ и сведржитељ, ктитор и приложник, велики мостоградитељ и зиждитељ светосавског храма, носилац светосавског ордена за очување Косова и Метохије у саставу Србије, цар, краљ, председник, маршал, првосвештеник, онај који се приноси на жртву, голготар и голгетер, темељ и кров, чокот и лоза. 

А кад понуди да спасе Косово и Метохију, чуће се неки глас који, са стоичком смиреношћу и епикурејским блаженством, каже:“Мислим да је већ касно“.

И онда ће неки рониоци ронити Косовом и Метохијом и слаће нам неке сличице.  

Али, нека ради ко шта мисли да треба. А ми ћемо чинити оно што нам Бог и савест налажу. 

Овај текст завршавам поруком: нећемо се предати јер Косово је Србија!  

И још: пустите монаха Антонија на слободу! 

УПУТНИЦЕ ( 14.3.2023. године ): 
1.http://borbazaveru.info/content/view/5067/27/
2.https://istinoljublje.com/2014/04/06/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%83-%D0%BE-%D0%BF/
3. borbazaveru.info/content/view/7959/1
4.https://www.youtube.com/watch?v=8kvA6kb3Qjk&t=2695s&ab_channel=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5
5.https://www.youtube.com/watch?v=fqKJtKd2DdE&ab_channel=obavestime;https://www.youtube.com/watch?v=JnOWxUG4ISo&ab_channel=BALKANONLINE; www.youtube.com/watch
6.https://www.youtube.com/watch?v=-p4LSqM36QE&ab_channel=RTVMar%C5%A1Valjevo
7.https://www.in4s.net/patrijarh-irinej-ako-premijer-vucic-moze-da-spreci-potapanje-gracanice-nemam-nista-protiv/

Oстале текстове Владимира Димитријевића можете читати ОВДЕ.

Извор: Правда