– Српски владари су били под утицајем Ромејског царства али и западних земаља као што је Франачка. Прва врста дворског живота је неутврђени двор који је гради код Стефана Немање родоначелника династије Немањића и његових наследника. Овај двор се није налазио у оквиру утврђења који је репрезантативан. У случају опасности по двор, владари се скривају у прибежишта, утврђења у близини. Двор Стефана Немање у Топлици је био мешавина дрвеног и бодручног матерјала. Бодручни метеријал је мешавина дрвеног или зиданог матерјала али није зидано каменом или опеком, објашњава саговорник
Из периода Немањића је утврђење Стари Рас који је био прибежиште владара као и дворови са подручја Косова и Метохије из 13 и 14 века: Неродимље, Пауни, Штимље и Сврчин који су се налази око сада непостојећег језера. На тим дворови су постојале терме као што је Неродимље и Ново Брдо.
- Српски владари од 13 века праве утврђена резиденције за одбрану од противника али и да би примили стране представнике. Србија осваја ромејске градове у Старој Србији и примењује ромејске градитељске навике. Краљ Милутин се настањује у Скопљу, али има и више дворова у држави. Том утврдом се владар одваја од народа. Повод грађења резиденције је опасност од Турака, па тако кнез Лазар гради резиденцију у Крушевцу уз познату цркву Лазарицу. Његов наследник деспот Стефан Лазеревић добија Београд као престоницу, обнавља стари сјај свом двору. Његов сестрић и наследник Ђурђа Бранковић који гради нову престоницу Смедерево са утврдом и цитаделом, каже Ђорђе.
Трећи етапа развоја дворског живота је замак који је карактеристика Западне Европе и стиже на српске просторе. Везан је за властеле и феудалну децентрализацију. То је био стан властелина које су служби феудалца. Пример је замак Козлик из 14 века у предкопаоничком крају где је столовао властелин деспота Стефана Лазаревића Радић Преступовић , затим Маглић код Краљева који је имао епископско седиште.
Порука Александра Дугина Србији и Црној Гори
Извор: Правда