Пише: Владимир Димитријевић
Амнести Интернешнал ћути, иако су обавештени о Златановићу. До када – видећемо. Ипак, руски медији су почели понешто да објављују: чланак Стефана Каргановића је јасан и гласан, и објављен је на „Раша тудеј“ – https://strategic-culture.org/news/2023/03/15/on-prisoners-conscience-who-fell-through-cracks-of-eu-values/.
Борба за слободу говора насушна је борба у свакој држави. Без ње, народ је робље. Сетимо се азбуке демократије. Политичка права су: бирачко право; слобода информисања и слобода штампе; слобода говора; слобода мисли и јавног изношења мишљења; слобода збора; слобода удруживања; слобода политичког организовања; право на јавну критику; право петиције. Када је покушао да упражњава Уставом загарантовану слободу, Златановић је ухапшен.
Пишући о Едварду Сноудену, који је, као бивши агент америчке Агенције за националну безбедност, обелоданио како Империја прати и прислушкује сваког човека на планети, Станко Церовић је уочио да је побуна савести кључна побуна човекова – и некад и данас. А та побуна је апофатичка, непојамна, као што је, по Његошу, човек највиша човекова тајна:“Кад би се могло открити одакле долази тај порив, гдје је легло из кога излази звијер рањене савјести, давно би се све власти овога свијета сложиле да зачепе ту рупу, зацементирају је на вјеки вјекова, па да коначно живимо послушни и захвални коме треба.“ По Церовићевом мишљењу, побуна побуњенику и друштву не доноси некакву материјалну корист, али враћа осећање смисла и подмлађује живот:“Морална побуна као ова Сноуденова је велика управо зато што ничему не служи. Ни њему, ни друштву. Она је сама себи циљ. Тада изгледа да је човјек постао оно што треба да буде. Са потпуном сигурношћу се може рећи, јер то потврђују сва искуства, да ће човјек који је ово урадио, ма шта касније у животу радио, на самртничкој постељи бити задовољан само због овога чина“.
Путем Сноудена се мора ићи – јер је слобода изнад свега.
Дејан Златановић је слободу упражавао и као грађанин и као новинар, па је његова слобода драгоцена као што је и слобода заточеника савести, Џулијана Асанжа. Он све више постаје српски Асанж – незгрбљен и непропузао, са јасном поруком мусолинијевском кловну Вучићу.
Треба да смо уз њега до коначне победе.
Остале текстове Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
