Досадашња истраживања показала су да ће Ђукановић, који је кандидат Демократске партије социјалиста (ДПС), имати највећу подршку за улазак у други изборни круг, а одмах из њега је кандидат Демократског фронта Андрија Мандић.
Део подгоричких медија, међутим, последњих дана предност за улазак у други изборни круг дају кандидату Демократа Алекси Бечићу или кандидату Покрета Европа сад (ПЕС) Јакову Милатовићу, посебно након инцидената који су пропратили његову кампању на Цетињу и у Никшићу.
Демократски фронт је у кампањи више пута био изричит да ће подржати Бечића или Милатовића ако уђу у други изборни круг, док се Демократе и ПЕС нису изјасниле да ли ће подржати Мандића као противкандидата Ђукановићу у другом кругу, који ће бити одржан 2. априла.
Ђукановић у председничку трку улази са позиције шефа државе и лидера опозиционе ДПС-а, која је изгубила власт на изборима 2020. године. Иако се дуго спекулисало да ли ће бити кандидат своје партије, сва истраживања су показала да је једини кандидат опозиције који у овом тренутку има шансу за победу, имајући у виду да су му противкандидати углавном лидери најјачих партија.
Ђукановић је један од оснивача ДПС-а и на њеном челу је од 1998. године, од када је и на највишим функцијама у држави - премијера или председника. Био је најмлађи премијер у Европи када је на ту функцију у Црној Гори први пут изабран 15. фебруара 1991. године. На тој функцији је био још шест пута, док је председник државе био у два мандата.
За Ђукановића се везују бројне афере, што су његови противкандидати често користили у кампањи.
Био је један од најближих сарадника председника Србије Слободана Милошевића. Након што је његова ДПС на изборима 30. августа 2020. изгубила изборе и прешла у опозицију, Ђукановић, иако је најављивао, није покушао да реформише странку, а истовремено са позиције шефа државе био је препрека деловању новоформиране власти. У изборној кампањи Ђукановић је најчешће је подсећао да је извојевао црногорску независност, да је земљу увео у НАТО и обећао да ће Црну Гору увести у ЕУ до 2025,
Андрија Мандић (ДФ) је кандидат најбројније политичке групације и жестоки је противник Ђукановића. Овај политички савез се противио уласку Црне Горе у НАТО, признању једнострано проглашене косовске независности, као и увођењу санкција Русији.
У изборној кампањи Мандић инсистира на помирењу неопходном за просперитет државе, подржава европски пут Црне Горе и борбу против организованог криминала и корупције, широко распрострањене током тродеценијске владавине Ђукановића.
Алекса Бечић је челник Демократа Црне Горе, постао је председник Скупштине Црне Горе након пораза ДПС Мила Ђукановића на парламентарним изборима 2020. године. Осудио је руску агресију на Украјину и подржава евроатланске интеграције. У кампањи истиче да се више не сме догодити да државом влада један човек и једна партија мислећи на Ђукановића и ДПС.
Јаков Милатовић је заменик председника непарламентарног Покрета Европа сад (ПЕС), основаном августа прошле године. Био је министар у влади премијера Здравка Кривокапића и био је виђен за градоначелника Подгорице након локалних избора, октобра прошле године. Подржава европски пут Црне Горе, а у једном интервјуу је рекао да подржава све верске заједнице у земљи, укључујући и неканонску Црногорску православну цркву. Милатовића је ПЕС кандидовао уместо лидера тог покрета Милојка Спајића, чија кандидатура је одбијена од ДИК-а.
Председнички кандидати су још Драгиња Вуксановић Станковић испред опозиционе Социјалдемократске партије, иначе, дугогодишњег партнера ДПС на црногорској политичкој сцени, затим лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић, чија је политика блиска Демократском фронту и инфлуенсер Јован Радуловић, који је кандидат групе грађана.
Извор: Танјуг
