Стални представник Албанаца у УН Ферит Хоџа покушао је у Савету безбедности Уједињених нација да објасни да су говори косовских представника у СБ легитимни, за разлику од говора представника Доњецке Народне Републике, али није могао да одговори на питање сталног представника Русије Василија Небензје о томе да ли су УН признале независност тзв. Косова.
На синоћној седници СБ УН дошло је до расправе. Западне земље нису дозволиле да се саслуша извештај омбудсмана ДНР Дарије Морозове, јер, како је изјавила стална представница САД при УН Линда Томас Гинфилд, ако би Савет дозволио Морозовој да говори, то би указивало на покушај "легитимизације нелегалних власти ДНР".
Управо због тога Небензја је оптужио Запад за "бескрупулозну игру", подсећајући да Савет безбедности редовно позива представнике "Косова" да говоре на састанцима.
"Оно што се десило с Даријом Морозовом је повод да размислимо о томе како ћемо у будућности разматрати захтеве колега за брифинге. Наш амерички колега је рекао да је неприхватљиво слушати говорнике с непризнатих територија, и да то представља кршење резолуција. Међутим, позив упућен представницима тзв. Косова да говоре у Савету је јасно кршење Резолуције Савета безбедности 1244. Узећемо у обзир принципијелан став наших америчких колега о овом питању", рекао је Небензја.
Речи руског изасланика изазвале су бурну реакцију његовог албанског колеге Ферита Хоје, који сматра да представници самопроглашеног Косова и ДНР "немају ништа заједничко, поређење је апсолутно вештачко".
"Незаконито припојена тзв. ДНР и 'Косово' немају ништа заједничко. Да ли треба да подсећамо наше руске колеге да је Међународни суд правде издао саветодавно мишљење у којем се наводи да декларација о независности 'Косова' усвојена 2008. године није прекршила међународно право? Морам да подсетим руске колеге да је међународно признање 'Косова' добро познато док територије тзв. ДНР и ЛНР, анектиране силом, могу постојати само у руским плановима и сновима", рекао је Хоџа.
Небензја је одговорио да Москва нема примедби на учешће представника Београда на седницама Савета безбедности, а онда је упитао албанског дипломату: "Поставићу једно питање и можда ће он одлучити да одговори овде у овој сали. Реците ми, да ли сматрате да су УН признале независност 'Косова'?"
Стални представник Албаније није одговорио на ово питање.
Четири земље (Русија, Бразил, Гана и Кина) су гласале за подршку Морозове да се обрати, осам (Албанија, Велика Британија, Малта, САД, Француска, Швајцарска, Еквадор и Јапан) је било против, а три земље (Габон, Мозамбик, УАЕ) су биле уздржане.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је 11. марта да неће подржати чланство самопроглашене републике Косово у УН и да неће признати њену независност.
Референдуми о уласку ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области у састав Руске Федерације одржани су од 23. до 27. септембра 2022. године.
Према резултатима плебисцита у ДНР, 99,23 посто је гласало за улазак у Руску Федерацију, у Луганској Народној Републици – 98,42 одсто, у Херсонској области – 87,05 посто, а у Запорошкој области – 93,11 одсто гласача.
Председник Русије Владимир Путин је 30. септембра, на основу резултата референдума, потписао споразуме са шефовима региона о њиховом пријему у Руску Федерацију.
Извор: РТ
