„Ово је предлог, споразум је нешто друго. Прихватам предлог да разговарам, али нећу да тај предлог буде коначни споразум. Обавезујуће је само оно на шта се стави потпис. То што стоји у предлогу не значи да ћемо ми све да прихватимо. Де факто признање у суштини ништа не значи, то је за унутрашње политичке потребе Косова и Куртија. Признања де јуре апсолутно неће бити, неће ни де факто. Али, ако желимо да постигнемо било какав споразум, онда морамо да направимо неки компромис“, поручује Дрецун у Н1 Студио Ливе.
Он наводи да се европски предлог нашао и пред Приштином и пред Београдом по принципу „узми или остави“, као и да је запрећено неким санкцијама.
„Било је питање да ли да прихватимо или да одбијемо, и кад одбијемо да се суочимо са последицама. Ми смо рекли ‘прихватићемо да разговарамо о предлогу као концепту’, с тим што би предлагачи желели да тај предлог буде идентичан са евентуалним споразумом. Они су рекли да ако се прихвата предлог не могу одредбе да се мењају. Ми смо рекли ‘у реду’, сели смо да разговарамо. Одбили смо било какве покушаје да будемо окривљени зубог неуспеха, прекида разговора и да се суочимо са казненим мерама“, каже Дрецун.
Сматра да је председник Србије Александар Вучић повукао „изузетан политички потез, где смо из ситуације где нисмо имали маневарски простор, Вучић рекао ‘прихватамо све ово, али уз јасна ограничења'“.
Додаје да су и многи из међународне заједнице рекли да овај предлог споразума не значи признавање.
„Одбили смо покушај да преко овог предлога признамо Косово. Више се не говори о казненим мерама“, оцењује.
На питање зашто је онда високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел после разговора две стране рекао да ће ЕУ објавити текст предлога јер ниједна страна нема примедбе на њега, Дрецун каже да је Србија на „шест густо куцаних страна“ послала своје замерке и шта није прихватљиво, „али смо прихватили предлог као концепт за разговор“.
У тачки 2 предлога пише да ће се „обе стране руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереној равноправности свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији“, док се у тачки 4 наводи да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној оргнизацији.
„Преко плана за имплементацију договориће се шта може да буде у споразуму. Предлог је непроменљив, али то је предлог. Ми ћемо просто рећи – то и то нећемо да имплементирамо“, истиче Дрецун.
Додаје да су из међународне заједнице престали да говоре да циљ свега треба да буде међусобно признање, „јер су се суочили са непопустљивим ставом Вучића“.
„Ово је предлог, споразум је нешто друго. Прихватам предлог да разговарам, али нећу да тај предлог буде коначни споразум. Обавезујуће је само оно на шта се стави потпис. То што стоји у предлогу не значи да ћемо ми све да прихватимо“, наводи Дрецун.
„Немојте да мислите да ће нас по принципу ‘узми или остави’ натерати да признамо Косово“, додаје и оцењује да је Вучић отворио маневарски простор да можемо даље да разговарамо.
На питање да ли Србија треба сад да направи већи отклон према Русији, односно да јој уведе санкције, он каже „сматрамо да санкције не могу да реше рат у Украјини, да су могле решиле би“.
А упитан ко нам је већи партнер тренутно по питању Косова, да ли ЕУ, САД или Русија, Дрецун наводи да ако би проблем био у УН, онда су то и даље Русија и Кина.
„У вези са овим предлогом – наравно Запад“, поручује.
Додаје да морамо да задржимо наше партнерство са Русијом, али уз јачање партнерства са Западом.
„Да бисмо одржали стратешка партнерства на истоку (са Кином и Русијом), морамо да јачамо партнерства са Западом“, сматра он.
На питање да ли треба да идемо ка Западу, као што је, између осталих, поручио и амбасадор САД у Београду Кристофер Хил, Дрецун каже „да, али то не значи искључиво, да треба да се одрекнемо пријатељства са Кином и Русијом, морамо да наставимо да градимо где год можемо стратешка партнерства“.
Извор:nspm.rs
