Син секиром ранио оца и мајку, манијак на улици напао жену, тинејџерка претукла дугарицу. Ово су само три случаја од десетак, која су се догодила у протеклих недељу дана у Србији а повезује их један детаљ: сви починиоци су психијатријски болесници
Око 400.000 људи годишње затражи помоћ због психичких проблема, док у психијатријским установама годишње буде хоспитализовано нешто више од 30.000 пацијената. Тек око десет одсто њих се задржи у болницама, јер је процењено да би могли да буду опасност за себе или друге. Остали слободно шетају градовима Србије а све чешће постају главне вести у медијима јер неког нападну или убију.
По наводима нашег саговорника, криминолога Драгана Лакићевића, у времену социјалне и моралне кризе људи све чешће скрећу у патологију.
- Човек остаје без посла, без будућности, почиње да пати од анксиозности. Неки окидач мора да постоји. Често се дешава да лекари не направе добру процену озбиљности психичког поремећаја. Лоше је размишљати по принципу, "неће он ваљда ништа да направи." Kад се то догоди, касно је. За њихове сумануте параноидне идеје је довољан трен. Испоље се у продавници, на улици, у градском превозу. Таква особа ће реаговати ако је неко у аутобусу случајно гурне, ако на улици виде човека који шета пса. Недавно се у београдском насељу Медаковић догодио један такав случај. Наиме, једна жена је шетала патуљастог пса без повоца, друга особа је почела да виче на њу, да прети како ће позвати инспекцију и насрнула је на власницу пса. Kад је стигла инспекција, испоставило се да особа која их је позвала, има тешке психичке поремећаје - наводи Лакићевић.
Он наглашава да су најнасилнији они са најозбиљнијим поремећајима и да убијају и нападају јер имају погрешну перцепцију стварности и односа људи према њима.
- То су људи који пате од шизофреније, посебно оне коју прате сумануте параноидне идеје. Они су у стању и да дигну руку на себе. Али, није суштина све душевне болеснике стрпати у болнице и затворити их. То не значи да их треба пустити кући, него им обезбедити ванболничку негу. Е, ту управо затаји друштво, па на улицама имамо својевсрне машине за убијање. Такве особе нису ни свесне злочина који почине, а после тог, Закон их пошаље у установе затвореног типа и све поново креће наново - каже Лакићевић.
Извор: Директно