Наведеном одлуком утврђено је да разлози за привремену заштиту и даље постоје, услед чега се она продужава за још годину дана, до 18. марта 2024. године, наводи се у саопштењу Београдског центра за људска права.
Ова одлука Владе Србије усаглашена је са приступом Европске уније у управљању ситуацијом масовног прилива људи изазваним међународним оружаним сукобом у Украјини.
На основу Одлуке Владе Србије, Канцеларија за азил је у периоду од њеног ступања на снагу до 1. марта 2023. године донела 1.214 решења којима се одобрава привремена заштита.
У том периоду је укупно 1.229 људи поднело захтев за одобрење привремене заштите, од чега 836 жена и 393 мушкараца, укључујући и 304 деце, а међу особама које су затражиле привремену заштиту није било деце без пратње.
Према Одлуци Владе, привремена заштита се, осим држављанима Украјине, може одобрити и странцима који су имали регулисан боравак у Украјини.
Највећи број особа којима је одобрена привремена заштита јесу држављани Украјине (1.166), али је Канцеларија за азил усвајала захтеве за ову врсту заштите и држављанима Русије (28), Узбекистана (6), Јерменије (5), Либије (3), Кине (2), те Белорусије, Босне и Херцеговине, Грузије и Летоније (по 1).
Особама којима је додељена привремена заштита Законом је гарантован приступ читавом низу економских и социјалних права - праву на боравак, личне исправе, праву на образовање, али и приступ тржишту рада и здравственој заштити у складу са прописима којима се уређују права странаца, што је у великој мери у складу са Директивом Европске уније о привременој заштити.
Поменуте одлуке Владе засноване су на Закону о азилу и привременој заштити, који прописује да ће се привремена заштита одобрити лицима која су била присиљена да напусте државу свог порекла или уобичајеног боравишта и која се не могу вратити у трајне и сигурне услове живота због ситуације која преовладава у тој држави.
Европска комисија је на седници Савета ЕУ у октобру 2022. године изјавила да ће трајање привремене заштите бити аутоматски продужено за још годину дана. У складу са тим, државе чланице продужавале су трајање привремене заштите на националном нивоу.
Одређена група држава одлучила се за аутоматско продужење личних докумената до марта 2024. године (нпр. Аустрија, Финска, Словачка, Норвешка), док је друга група држава оставила рок у коме избеглице из Украјине могу поднети захтев у сврху продужења привремене заштите (нпр. Чешка, Француска), каже се у саопштењу.
Београдски центар за људска права, као извршни партнер УНХЦР-а, од 2012. године пружа бесплатну правну помоћ и правно саветовање свим тражиоцима азила и лицима са одобреном међународном заштитом у Републици Србији.
Механизам привремене заштите је у Србији први пут активиран 17. марта 2022. године.
Извор: Танјуг
