Посета председника Народне Републике Кине Москви у свету се доживљава пре свега као симболична, пише руски геополитичар Александар Дугин на порталу „Катехон“. Због тога није случајно што су овом састанку лидера Кине и Русије претходили програмски прилози самих актера. Путин је описао како он види однос са Кином, Си Ђинпинг је дао своју оцену.

Генерално, ставови два светска лидера се поклапају: Кина и Русија су блиски стратешки партнери, који одбацују хегемонију савременог Запада и доследно се залажу за мултиполарни свет.

Кина и Русија против Запада, мултиполарност против униполарности

И Си и Путин, уочава Дугин, у својим текстовима дају идентичну слику света. Та слика је већ мултиполарна, са Кином, Русијом и колективним Западом као истинским половима. Истовремено, оба лидера наглашавају да ни Кина ни Русија не настоје да наметну свој модел другима, признајући право свакој цивилизацији да се развија према сопственој логици и да постане пуноправни пол са сувереном системом вредности.

Запад се држи потпуно супротног става и не одустаје од наде да ће спасти униполарни модел, који је и сам потпуно дискредитован, само једном, либералном идеологијом, системом родне политике, неограниченом миграцијом, постхуманизмом… Русија и Кина једногласно одбацују западну хегемонију и објављују своју непоколебљиву вољу да изграде демократски, истински слободан и мултиполарни свет.

Сусрет Сија и Путина у Москви запечатиће документ о ери мултиполарности.

Оба лидера истакла су позитиван значај плана који је предложио Пекинг за решавање украјинског сукоба. Си је још једном поменуо потребу за миром, а Путин је кинеске предлоге прихватио као рационалне. Друга ствар је то што су Запад и кијевски нацистички режим категорички одбацили план Сија. Према томе, мало је вероватно да ће он бити од неког великог значаја. Али само његово постојање и начелни споразум две велике силе већ је велика ствар.

И сукоб у Украјини и ескалацију око Тајвана лидери Русије и Кине углавном тумаче на исти начин, окривљујући за конфликт агресивну и провокативну политику Запада.

Како се посета Сија доживљава у Москви

Треба рећи и неколико речи о томе како се ова посета доживљава у Москви. Преовлађујући став је генерално у складу са програмским тврдњама наших лидера. То је декларација мултиполарног света, заснованог на тесном геополитичком и цивилизацијском савезу Кине и Русије, спремног да одбије сваки притисак хегемонистичког Запада и да понуди придруживање мултиполарном клубу другим цивилизацијама – исламској, индијској, афричкој, латиноамеричкој, а у будућности и западној – уколико се западне елите одрекну глобализма и униполарности.

Договор о плану за мирно решавање сукоба у Украјини наглашава блискост наших ставова, иако је, пошто Запад и режим Зеленског потпуно игноришу кинески пројекат, мало вероватно да ће он имати неку стварну димензију у блиској будућности.

За Москву је посета председника Сија у овом тренутку посебно важна. То показује да велика сила – Кина, уопште није солидарна са покушајима да се Русија изолује на међународној сцени, као што то настоји да уради Запад, и да су односи између двеју држава и народа на историјском врхунцу.

Тако отприлике одговорна руска стручна заједница доживљава посету Си Ђинпинга. Ово је симболичан гест успостављања мултиполарности, а њу представљају два светска лидера који се међусобно потпуно слажу око главних параметара будућности.

Другачији гласови у Русији

Међутим, у Русији се чују и други гласови. Понекад се може чути мишљење да Кина игра своју игру, да заправо неће помоћи Русији у њеној директној конфронтацији са Западом и да је спремна да уђе у одвојене преговоре са Вашингтоном. Према овим мишљењима, кинеска привреда је превише зависна од западних тржишта, а сама Кина још није спремна за фронтални сукоб са Западом, због чега ће покушати да га одложи или избегне. Главни разлог за такве „страхове“ је неспремност Кине да пружи војну помоћ Русији.

Ови страхови, примећује Дугин, могу се објаснити чињеницом да многи у Русији не разумеју посебност кинеске политике, која се састоји од намерног прорачунавања много различитих опција и заснива се, пре свега, на заштити националних интереса Кине.

Руски посматрачи, који страхују од издаје Кине, не разумеју кинеску стратегију, „кинески сан“, који је усмерен на просперитет социјалистичког система, конфучијанског царства и изградњу хармоничног система међународних односа.

Русија се данас налази у директнијој конфронтација са Западом. Кина је дубоко свесна да Русија преузима ударац на себе, да је наш рат и њен рат, односно да Русија Кини омогућава одсуство рата, његово одлагање. „Кинески сан“ је могућ само уз потпуни геополитички и цивилизацијски суверенитет Кине, па је стога неспојив са западном хегемонијом и либералном диктатуром. Дакле, Кина ће бити на страни Русије, не само из опортунистичких разлога, већ због њене стратешке оријентације ка пуној независности.

Истовремено, не треба очекивати да Кина предузме превише драстичне кораке у војној подршци Русији. То би било потпуно некинески. Али, постоји много других начина да се помогне пријатељу у тешкој ситуацији.

Друга врста критике руско-кинеских односа полази од чињенице да је Кина економски и демографски гигант. Приближавање Кине Русији сместа би претворило Русију у млађег и зависног партнера, чије би земље и ресурси могли изгледати као лак плен за Кину, која се брзо развија. Овај страх је логичан, али се у пракси ово гледиште своди на то да би Кини било боље да преферира Запад. И ту се ова логика завршава.

Ми смо у рату са Западом, али смо пријатељи са Кином. Запад у односима са Русијом инсистира на потпуној потчињености западним либералним елитама. Кина ништа не намеће и њена стратегија је потпуно транспарентна и рационална.

Лично пријатељство Сија и Путина као архетип

Одговор на овај страх било би јачање сопственог руског идентитета, оштар искорак у привреди и индустрији, као и вођење паметне демографске политике. Русији прети опасност да постане вазал Кине само ако потпуно ослаби и изгуби свој суверенитет. Путин, напротив, покушава да ојача њен суверенитет. Зато ће се поштовати све пропорције једнакости и узајамне користи у руско-кинеским односима. А све остало зависи само од Русије.

Кина се понаша доследно, предвидљиво, отворено. Кина нема никакве империјалистичке планове у погледу Русије, ни у погледу других народа.

Посета Сија Москви отвара нову страницу у међународним односима. Ово је кључна тачка у развоју дијалога и сарадње, не само између две велике државе, већ и између две велике цивилизације. Није случајно што су Си и Путин помињали потребу за развојем хуманитарне сарадње, заједничких образовних, културних и научних пројеката.

Да би се боље упознали, важно је да Кинези и Руси не само тргују, примећује Дугин, већ и да буду пријатељи, као што су народи и културе пријатељи, заинтересовани једни за друге, настојећи да разумеју једни друге.

Лично пријатељство Сија и Путина је узор, архетип.

Важно је да осовина Москва-Пекинг 2.0 не буде ограничена на комуникацију државних лидера, закључује Дугин. Важан је, такође, и ентузијазам интелектуалних елита, стваралаца, уметника, научника и обичних људи. Запад се на много начина затворио за Русију.

С друге стране, Кина, која излази из пандемије, отвара своја врата Русима.

Украјинци у контаудару на север Бахмута: "Вагнер" напада са југа - тотално уништење града (МАПА)

Извор: rt.rs