Од шлемова и борбених прслука, преко оклопних возила до тенкова и авиона, кренуло је много тога пут Украјине, а планира се, нуди и обећава још више.
Хрватска афера „хеликоптери“
Крајем фебруара ове године, Хрватска је обелоданила да Украјини шаље 14 хеликоптера совјетске производње Ми-8, односно половину свих расположивих летелица Хрватског ратног ваздухопловства за ту намену.
Реч је о летелицама старије производње, које су последњи пут ремонтоване 2015. године. Након те донације, Хрватска ће наставити да активно користи 10 транспортних руских хеликоптера новије производње Ми-171Ш и четири америчке летелице UH-60 "Black Hawk". Хрватска је све своје одлуке о слању наоружања у Украјину прогласила поверљивим, па се о појединим детаљима само нагађа.
Слање хеликоптера, ипак, спроведено је поприлично јавно, што је довело до још једне конфронтације између премијера Андреја Пленковића и председника Зорана Милановића, који је рекао да би то могло да доведе до продужавања рата и масовног крвопролића, али и Хрватске без одбране.
Извесно је да је Хрватска слала војну помоћ Украјини у најмање четири наврата, На пример, на фотографијама са ратишта види се да поједини украјински војници користе пушке југословенске производње М-70, па се претпоставља да су оне стигле из Хрватске или неке друге бивше југословенске републике.
Није тајна да је током последњих годину дана ова земља Украјини послала помоћ у вредности од око 160 милиона евра.
Словенија је Украјини донирала 35 оклопних амфибијских возила БВП М80А, произведених у бившој Југославији, за шта ће у договору с САД-ом добити компензацијска средства за куповину опреме за словеначку војску, писали су словеначки медији. Возила су железницом упућена према Пољској и Украјини, а виђена су већ у околини Херсона.
Црна Гора је Украјини је послала помоћ у наоружању и војној опреми вредну више од 10 милиона евра, пренеле су „Вијести" почетком фебруара ове године. У први мах Подгорица је слала помоћ попут шлемова и борбених прслука, док су касније слате и минобацачке мине и противвазухопловни ракетни системи „стела 2М”.
Северна Македонија се одрекла свих својих тенкова и авиона, док је Хрватска преполовила своју флоту хеликоптера.
Македонија послала авионе које је купила од Украјине
Министарство одбране Северне Македоније најавило је нови пакет војне помоћи Украјини, а постоји могућност да у тај пакет буду укључени и хеликоптери, пренели су македонски медији.
Северна Македонија је, како су то крајем прошлог лета пренели поједини медији, својеврсни "лидер у региону" у слању наоружања у Украјину.
Портал mkd.mk почетком августа прошле године пренео да су Македонци два месеца раније Кијеву послали четири јуришна авиона Су-25. Заснимљиво је да је Северна Македонија пре нешто више од 20 година те авионе купила управо од Украјине, у току оружане побуне албанских сепаратиста у тој земљи.
Ти авиони које је Скопље 2001. године купило од Кијева и којима су у том тренутку чак и управљали украјински пилоти, по окончању сукоба, постали су превелики трошак за војни буџет, па су они приземљени већ 2003. године.
Четири авиона Су-25 никада нису ремонтовани, да би 2018. коначно били стављени на продају. Купаца тих авиона старих готово четири деценије, ипак, није било, те су они послати у Украјину. Да ли су и како ти авиони Украјини од помоћи на бојном пољу није познато.
Македонци су Кијеву послали и читав батаљон од 31 тенка Т-72 добијених од Русије 2001. године, што су македонски медији пренели иако су власти у Скопљу слање наоружања покушале да прикрију. Претпоставља се да је послато и друго оружје совјетске производње набављено у почетком овог века, попут лансера ракета „БМ-21 град", борбена возила МТ-ЛБ, ракете система противваздушне одбране и лаке преносне ракетне лансере, пишу медији.
А шта заузврат?
И сада, да ли од САД и других западних земаља заиста ове мале чланице НАТО-а могу да очекују адекватну компензацију.
Испоруке наоружања у Украјину из земаља Западног Балкана најчешће су праћење обећањима из водећих земаља НАТО, а пре свих Америке, да ће им то бити компензовано повољним кредитима за набавку западног наоружања, које би њихове војске требало да ојачају и интегришу у структуре Северноатлантске алијансе.
Преостаје да се закључи како су ове бивше југословенске републике добро очистиле своја складишта ослобађајући се нефункционалног и демодираног оружја, и припремиле простор за трошење буџета за савременије ратне „играчке”. А да ли ће Украјина полако да постане војна депонија, то питање се све више намеће.
Колико још Запад може да снабдева Украјину наоружањем, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
